Он ће обезбедити мир кроз снагу и учинити Америку и свет поново безбедним, написао је изабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, објављујући кандидатуру генерала Кита Келога за место специјалног изасланика за Украјину и Русију.
Осамдесетогодишњег одликованог генерала у пензији, Келога амерички медији описују као блиског и поузданог сарадника Доналда Трампа. У његовом првом председничком мандату, био је шеф кабинета Савета за националну безбедност Беле куће (2017-2021) и саветник за националну безбедност тадашњег потпредседника Мајка Пенса.
Трамп није много претерао када је рекао да Келог има респектабилну војну и пословну каријеру, уз истицање да је од почетка био уз њега. Амерички генерал више пута је био на лицу места када су се дешавали преломни догађаји за САД, па и за свет.
Био је у Пентагону када се догодио напад 11. септембра, али и у Белој кући током немира на Капитол Хилу 6. јануара 2021. године.
Током Вијетнамског рата служио је у 101. ваздушно-десантној дивизији, био је начелник штаба 82. ваздушно-десантне дивизије, а затим и помоћник команданта дивизије у операцији Пустињска олуја (1990-1991). Након повлачења из активне војне службе 2003. године, заузимао је једну од високих позиција у коалиционој прелазној влади Ирака након инвазије САД на ту земљи и распуштања ирачке војске.
Након пада авиона "америкен ерлајнса" на Пентагон 11. септембра 2021, преузео је одговорност за алтернативно командно место у комплексу Рејвен рок маунтин заједно са замеником министра одбране САД Полом Волфовицом.
Такође, сведочио је пред комитетом Представничког дома о немирима на Капитолу хилу, при чему га је Си-Ен-Ен описао као "кључног сведока". Келог је, према том извештају, рекао да је особље охрабривало председника Трампа да одмах предузме мере како би угушио немире, али да је он то одбио.
Сведочио је и у првој истрази против Трампа 2019. године о томе да је амерички председник наводно притискао Владимира Зеленског да погура истрагу против Бајденовог сина Хантера, како би наштетио свом политичком противнику. Келог је изјавио да је присуствовао телефонском разговору Трампа и Зеленског и да није чуо ништа спорно.
Један је од аутора недавно објављене стратегије безбедности за коју се сматра да је представљала својеврсни Трампов предизборни програм када је овај сектор у питању, иако је институт који ју је објавио то негирао.
Стратегија безбедности "Америка на првом месту" подразумева, између осталог, предлог за решавање сукоба у Украјини, забрану да кинески држављани купују некретнине у кругу од 80 километара од владиних зграда, као и критику досадашње одбрамбене политике Бајденове администрације.
Како је пренео АП, тренутна политика националне безбедности оцењује се као неуспешна и то због спољнополитичког естаблишмента који се оптужује да је прихватио интервенционистички и "глобалистички" приступ на штету америчких националних интереса.
Келогов план за окончање сукоба у Украјини подразумева замрзавање борбених линија и приморавање Москве и Кијева да седну за преговарачки сто. САД би наставиле да наоружавају Украјину како би одвратиле Русију од напада док се не постигне договор, под условом да Кијев пристане да почне мировне преговоре са Русијом, пренео је Глас Америке део овог плана.
Како би и Москва прихватила да учествује у преговорима, према овом Келоговом плану, САД и НАТО би одложили учлањење Украјине у Алијансу на неодређено време, а предлаже се и делимично укидање санкција Русији.
У недавном интервјуу за Фокс њуз, чији је редовни коментатор, Келог је изјавио да не мисли да је почео трећи светски рат, али да смо на самој ивици провалије. Говорећи о сукобу у Украјини, нагласио је да је то најдужа линија фронта у Европи од Другог светског рата.
"Довољна је мала варница да ствари измакну контроли", нагласио је Келог.
Изјавио је и да жели да верује да је Бајден информисао Трампа о својој одлуци да допусти Кијеву да гађа у дубину руске територије америчким оружјем, као и да је одавно требало да обезбеде Кијеву наоружање и такве могућности јер "ако сте у рату, онда ратујете".