Како су руске ракете у Вијетнаму уништавале америчке бомбардере

Пре 50 година, током 12 дана 200 америчких бомбардера Б-52 извело је укупно 730 налета над Северним Вијетнамом, бацивши преко 20.000 тона бомби у до тада највећем  америчком бомбардовању после Другог светског рата, пише "Јурејжн тајмс". Месец дана пре ове операције, бивши амерички председник Ричард Никсон обезбедио је свој други председнички мандат обећавајући да ће окончати учешће у рату у Вијетнаму, који је постао изразито непопуларан у САД.

САД су се у Вијетнаму бориле од 1965. године. Америка је била укључена у мировне преговоре са СССР-ом и Демократском Републиком Вијетнам (Северни Вијетнам) кога је подржавала и Кина, у оквиру онога што је било познато као "Париски мировни преговори". Када су преговори изненада прекинути, Никсон је упозорио владу Северног Вијетнама на "опасне последице" уколико се не врати за преговарачки сто и позвао америчко ваздухопловство (УСАФ) да "спасе ситуацију". Тако је почела кампања стратешког бомбардовања под називом Операција "Лајнбекер II", упамћена и као "Божићно бомбардовање".

Међутим, ова операција била је другачија, јер је циљ био уништавање виталних војних структура, железничких линија, енергетских постројења, фабрика итд, што је требало да "уздрма Вијетнамце до сржи", према речима тадашњег америчког саветника за националну безбедност Хенрија Кисинџера. "Биће проклето изненађени", рекао је председник Ричард Никсон Кисинџеру 17. децембра, а следећег дана је 129 бомбардера Б-52 полетело са Гуама и из америчке базе у Тајланду да "збрише области Ханоја и Хајфонга у Северном Вијетнаму".

Максималан психолошки притисак

"Никсон је желео да остави максималан психолошки утицај на Северновијетнамце, а Б-52 је био најбољи за тај посао", тврде историчари. Међутим, бомбардере Б-52 овог пута су дочекали системи противваздушне одбране совјетске производње С-75 "двина", који су могли да испаљују тешке бојеве главе на висине веће од 30.000 метара.

Северни Вијетнам је поставио 26 ракета земља-ваздух С-75 (САМ), од којих је 21 била коришћена у области Ханоја, са великом концентрацијом противавионске артиљерије и сложеном радарском мрежом. Такође, радарска мрежа је тајно побољшана увођењем новог радара за контролу ватре. Такође, тактика коју су користили Б-52 није се много променила од Другог светског рата, што се показало фаталним за операцију.

Осамнаестог децембра 1972. 87 бомбардера Б-52 полетело је из ваздухопловне базе Андерсен на Гуаму, којима се придружило још 42 бомбардера са Тајланда, означавајући почетак операције. Ово је била најмасовнија акција бомбардовања после Другог светског рата.

Прве ноћи операције северновијетнамске снаге испалиле су 200 ракета земља-ваздух С-75, од којих је пет погодило своје мете. Три Б-52 су оборена, а два су оштећена.

"Изгледало је да можете да ходате преко тих пројектила на небу, толико се жестоко пуцало", присећа се један пензионисани амерички пилот за Си-Ен-Ен. Авијатичар је рекао да је паљба била толико снажна да се "могло читати новине у пилотској кабини". Катастрофални губици Б-52 прве ноћи кампање нарушили су морал америчких посада и подигли самопоуздање северновијетнамских снага.

„Било је отрежњујуће видети наше губитке“

"Сви смо се у почетку плашили Б-52, јер су САД тврдиле да је непобедив", рекао је Нгујен Ван Фијет, вијетнамски ветеран који је оборио четири Б-52. "Али после прве ноћи, знали смо да се Б-52 може уништити, као и сваки други авион", додао је он.

Треће ноћи, Северновијетнамци су прозрели америчку тактику. Бомбардери су летели у дугим колонама по унапред одређеним трасама и, након што би избацили свој терет, правили су велике заокрете, при чему су постајали рањиви на руске САМ-ове.

Вејн Волингфорд, официр за електронско ратовање, рекао да је и отварање врата одељка за бомбе повећавало видљивост на радару. "Напади су били толико предвидљиви да би сваки непријатељ могао да вас сруши", рекао је Рон Бартлет, још један официр за електронско ратовање. Треће ноћи оборено је још шест бомбардера. Растући амерички губици разбеснели су Никсона, који се плашио да ће "огормни губици најмоћнијих америчких ратних авиона створити супротан ефекат од оног који је желео".

Следеће ноћи, бомбардери су добили инструкције да се приближавају циљевима са различитих висина и из различитих праваца. Ипак, изгубљена су још два од укупно 30 бомбардера. Након тога, америчке снаге су направиле предах на Божић.

Током акције изгубљено је укупно 15 бомбардера Б-52, а живот су изгубила 33 америчка авијатичара. "Било је прилично отрежњујуће видети наше губитке", рекао је Волингфорд. Током 12 дана напади су понављани 33 пута. Губици које је претрпео УСАФ били су без преседана, као и разарања у Вијетнаму изазвана Б-52. Процењује се да је око 1.600 Вијетнамаца изгубило живот у бомбардовању, од којих је 287 људи убијено само у Кам Тијену близу Ханоја. Већина погинулих били су жене, деца и старци, тврде вијетнамски извори.

Призори уништења, туге и жалости

Новинар агенције Франс прес, који је посетио Кам Тијен убрзо након америчког бомбардовања, описао је оно шта је тамо затекао као "призоре масовног уништења, пустоши и жалости".

"Многе куће су биле без крова и прозора, а предео су обележавали дубоки кратери", написао је Жан Леклер ди Саблон у допису "Њујорк тајмсу" од 29. децембра 1972. године. Једна преживела старица је посебно привукла његову пажњу: "На гомили рушевина, старица је рукама покрила лице и запомагала: `Где си сада, сине мој? Не могу да те пронађем и сахраним. Американци, ви сте дивљаци`."

Према књизи историчара рата у Вијетнаму Пјера Аселина "Историја америчког рата у Вијетнаму", "1.600 војних објеката, километри железничких пруга, стотине камиона и железничких вагона, осамдесет одсто електрана и безброј фабрика и других објеката било је ван употребе."

Крај рата у Вијетнаму

Ко је, на концу, победио у овом рату? Десет дана након завршетка ове операције, 8. јануара 1973. године, преговори су завршени потписивањем Париског мировног споразума између владе САД, Демократске Републике Вијетнам, Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), као и Републике Јужни Вијетнам, која је представљала јужновијетнамске комунисте. Споразуми су означили почетак краја учешћа САД у Вијетнамском рату.

Вашингтон је тврдио да је операција вратила Северни Вијетнам мировним преговорима, док је Ханој то приказао као херојски чин отпора.

У Ханоју, "прича о догађајима с краја децембра 1972. није била прича о масовним губицима и разарању, већ о херојском отпору Вијетнама", написао је историчар Аселин. На концу, како се испоставило, све што је постигла Операција "Лајнбекер" био је излазак Сједињених Држава из рата.

Три године касније, Ханој је покренуо офанзиву великих размера на Јужни Вијетнам, која је довела до пада Сајгона, 30. априла 1975. Данас историчари углавном сматрају да сва разарања која су нанета "Божићним бомбардовањем" нису донела никакву стратешку корист за САД.