Војноиндустријски комплекс САД, заједно са америчким властима, остао је запањен "орешником", сматра Пепе Ескобар бразилски независни геополитички аналитичар.
"Када је у питању најсавременије руско оружје, оно што непроцењиви Реј Мекговерн дефинише као МИЦИМАТТ (Military-Industrial-Congressional-Intelligence-Media-Academia-Think-Tank) – цео хегемонистички комплекс – изгледа као да борави у непрестаном ступору (стању запањености)", пише Ескобар.
Како наводи, овај комплекс није имао појма о "калибру", "сармату", "кинжалу", "циркону" или "авангарду" све док нису представљени, а иста је ситуација и са "орешником" за ког су САД сазнале тек када су 30 минута пре лансирања добиле протоколарно упозорење, о тестирању ракете без нуклеарног терета, од Русије.
"Американци су претпоставили да ће то бити само још један тест балистичке ракете, јер се то рутински дешава близу Арктика. Чак ни председник Путин није знао да је 'орешник' спреман за до последњег тренутка. А портпарол Кремља Песков је потврдио да је само један веома узак круг људи знао да 'орешник' уопште постоји", истиче бразилски аналитичар.
Укратко – МИЦИМАТТ види само оно што Русија показује – и то онда када се то догоди. Назовите то непропусним заветом тајности који прожима руски војни комплекс – који је, иначе, огромна државна, национализована компанија, са неколико приватних компоненти, оцењује он.
Према његовим речима, "орешник" је систем наоружања који се заснива на кинетичкој енергији и средство које може променити ток сукоба, када је реч о технологији и ратовању на више начина.
"Једноставна физика нам говори да је комбиновањем довољно кинетичке силе и масе загарантована потпуна девастација, упоредива са нуклеарним оружјем ниске до средње јачине. Уз додатну предност одсуства зрачења", напомиње Ескобар.
Он додаје и да је у питању балистичка ракета средњег домета чији је развој, наводно, покренут пре него што се Трамп повукао из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета 2019, као и да се он може користити за ударе по САД ако се лансира са Далеког истока, што су Руси "веома дипломатски" избегли да истакну.
"Штавише, примена технологије са 'орешника' на тактичке пројектиле – Путин је крајем прошле недеље рекао да се то већ дешава – такође мења цео тактички домен. Нова игра у граду – Русија је способна да дејствује кинетичким оружјем веома велике брзине буквално било где широм света – након што упозори цивиле да напусте подручје око циљева. И нема апсолутно никакве одбране од тога, нигде", пише бразилски стручњак.
"Немаш где да побегнеш, душо, немаш где да се сакријеш"
Сасвим је предвидљиво да "воук", арогантни и неуки МИЦИМАТТ, као и НАТО и цео Колективни запад са испраним мозговима једноставно немају појма шта их је управо погодило, наизглед из ведра неба, наводи он уз подсећање да је у питању систем разорне снаге сличној јачини тактичког нуклеарног оружја, са прецизношћу снајперског мета.
"Стога, глинени голубови у виду носача авиона вредни неколико милијарди долара, цело 'Царство база' (односи се на око 800 америчких база широм света), разни подземни бункери, платформе за лансирање ИЦБМ, поморска бродоградилишта, да не помињемо седиште НАТО-а у Бриселу, базу са "аегис ашор" у Реџикову (Пољска), центар здружених снага НАТО-а у Холандији, јужну команду НАТО-а у Напуљу – сва ова неизмерно скупа имовина је легитиман циљ за ненуклеарне 'орешнике' е који су способни да их у тренутку претворе у прах, неколико минута након летења брзинама већим од 10 маха", пише Ескобар.
Аналитичар подсећа и на време које "орешнику" треба да стигне до одређених локација и истиче да уколико се лансира из јужне Русије може да стигне до америчке ваздухопловне базе у Катару за 13 минута, са Камчатке на Далеком истоку може стићи до Гвама за 22 минута, док му од Чукотке треба 23 минута до силоса ракета "минутмен 3" у Монтани.
"Да цитирам епски хит 'Мотауна' из шездесетих: 'Немаш где да побегнеш, душо, немаш где да се сакријеш'", наводи он.
Као одговор на то, Ескобар додаје да су МИЦИМАТТ и НАТО два пута лансирали ракете АТАЦМС на Курску област, пустили "пробни ПР балон" у вези са "самоубилачком могућношћу слања нуклеарног оружја Кијеву", затим да је НАТО упозорио компаније да се пребаце на "ратни режим", као и да се поново јавила идеја о распоређивању француских и британских трупа у Украјини, док је Немачка почела да разрађује планове за употребу метро станица као склоништа од ваздушних напада.
"Сва ова ескалирајућа параноја звучи као гомила деце која вриште играјући се у својој кутији са песком. Јер, из практичних разлога, Русија је та која сада влада игром ескалације", напомиње стручњак.
Раздвајање Русије и Кине је тежак задатак
Пепе Ескобар сматра да је дубока држава већ покушала да увуче Трампа у опаки рат који би био "де факто преемптивни противпобуњенички", чак и пре него што је покушао да уради било шта практично у вези НАТО-овим пропалим пројектом Украјина.
"Његов идеални излаз би бити излаз у стилу Авганистана, препуштајући сав терет на НАТО чивавама. Ипак, то се неће догодити", оцењује он.
Како наводи, Москва не гаји никакве илузије о другом мандату Доналда Трампа, што се види у условима за решавање сукоба у Украјини који подразумевају: потпуно повлачење Кијева из Донбаса и Новорусије, Украјина ван НАТО-а, укидање свих санкција уведених Русији и несврстана Украјина без нуклеарног оружја.
"То је то, о свему овоме се не може преговарати. У супротном ће се сукоб наставити на бојном пољу, онако како Русија сматра да је прикладно – све до потпуне предаје Украјине", истиче он.
Према речима Ескобара, постоје актери који притискају Трампа да појача напоре везане за "пројекат Украјина", који је део "Етоса о непрекидним ратовима". Истовремено најбоље што Трамп може да уради да избегне ово, јесте да скрене пажњу са овог пројекта тако што ће услишити жеље израелског лобија у Вашингтону и покренути рат против Ирана.
Међутим, ово би могло да изазове додатни проблем услед тога што Техеран, не само да извози већину енергије у Кину, већ је и суштинско чвориште Међународног транспортног коридора север-југ (ИНСТЦ), као и иницијативе Појас и пут (БРИ).
"То би био прави рат по избору – истовремено против три чланице БРИКС-а (Русије, Кине и Ирана). Уосталом, америчка владајућа класа је већ ангажована у урадил или умри хибридном рату против БРИКС-а", истиче бразилски аналитичар.
Ипак, сукоб Трампа и Кине ће бити упориште спољне политике САД почевши од 20. јануара. Практично сви Трампови људи именовани на кључне позиције – колико год погрешни били – верују да је могуће раскинути свеобухватно стратешко партнерство Русије и Кине и спречити Кину да купује енергију од Ирана.
"Биће покушаја да се поремете бродски путеви и линије снабдевања – од поморских путева свиле на ободу Индијског океана до Северног морског пута поред Арктика, укључујући могуће операције 'лажне заставе' дуж ИНСТЦ-а. Али са Орешником који сада улази у игру, свуда где ће Хегемон (САД) покушати да малтретира Кину, мораће да се суочи и са Русијом. Дакле, искушење да се прекине 'пројекат Украјина' и НАТО продирање на западне границе Русије увек ће бити тамо у позадини Трамповог ума, део синдрома 'завести Русију да поткопа Кину'", сматра он и додаје:
"Проблем за Хегемона је у томе што преплетена стратешка партнерства БРИКС и ШОС на нивоу Русија-Кина-Иран имају друге – кинетичке – идеје".