Шта би Трампов кандидат за челника ФБИ мењао: Селидба, обрачун са дубоком државом и тоне реформи

Кеш Пател годинама је добро познат као лојални присталица Доналда Трампа који дели сумњичавост новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава према ФБИ и обавештајној заједници.

Трамп га је сада изабрао да води ФБИ и очекује га вероватно жестока и дуготрајна борба за потврђивање у Сенату, наводи агенција Асошијетед прес (АП) која у свом тексту анализира Пателове изјаве медијима и ставове изнете у његовој књизи о томе како би преобликовао ФБИ.

Како се оцењује, на основу изреченог, више од 110 година стар ФБИ био би радикално измењен. Посебно је питање колико је то изводљиво, додаје се у тексту. 

Пател је, тако, у септембарском интервјуу за "Шон Кели шоу" изјавио да би затворио зграду Џеј Едгар Хувер у Вашингтону, седиште ФБИ.

"Затворио бих зграду ФБИ Хувер првог дана и поново је отворио следећег дана као музеј 'дубоке државе'. Онда бих 7.000 запослених који раде у тој згради послао широм Америке да јуре криминалце. Ви сте полицајци – идите и будите полицајци", рекао је Пател.

Такав план би несумњиво захтевао савладавање правних, логистичких и бирократских препрека и могао би више да буде део својеврсне кампање него одраз стварне амбиције, додаје АП.

У прошлогодишњој књизи "Владини гангстери: Дубока држава, истина и битка за нашу демократију", Пател је предложио скромнију реформу пресељења централе из Вашингтона "како би се спречило институционално посезање и обуздало ангажовање руководства ФБИ у политичким играма". 

Трампов кандидат за првог човека ФБИ, такође, је говорио и о гоњењу "завереника" унутар владе и медија. У прошлогодишњем интервјуу са конзервативним стратегом Стивом Беноном, Пател се осврнуо на, како је навео, крађу и намештање избора 2020. године када је Трампа победио актуелни председник Џозеф Бајден.

"Обрачунаћемо се са људима у медијима који су лагали америчке грађане и помогли Џоу Бајдену да намешта председничке изборе", рекао је тада Пател додајући да исто важи и за "сплеткароше" у влади. 

Истакао је да тек треба да се утврди да ли ће такав обрачун бити спроведен цивилно или кривично. У његовој књизи на неколико страница помиње бивше званичнике ФБИ, Министарства правде и других федералних агенција за које је навео да су као део "извршне власти дубоке државе".

Трампов кандидат за директора ФБИ: Отворићу музеј дубоке државе

Пател је, уз то, био жестоки критичар надзора којем прибегава ФБИ у складу са Законом о надзору страних обавештајних служби (ФИСА), а у свом интервјуу за "Шон Кели шоу" позвао је на "велику, велику реформу, тоне реформи".

Ти ставови га повезују са левичарским грађанским либертаријанцима који су дуго били скептични према моћи владе и Трамповим присталицама огорченим због добро документованог погрешног надзора током истраге ФБИ о потенцијалним везама између Русије и Трампове кампање 2016.

Ако буде потврђен за првог човека агенције, Пател ће преузети ФБИ усред дебате о посебно спорној одредби ФИСА познатој као Одељак 702, која дозвољава САД да без налога прикупља комуникације не-американаца који се налазе ван земље у сврху прикупљања страних обавештајних података.

Бајден је у априлу потписао двогодишње продужење овлашћења након жестоке дебате у Конгресу. Иако се ФБИ може похвалити високом стопом поштовања одредби закона, како наводи АП, аналитичари су окривљени за низ злоупотреба и грешака.

Пател је јасно ставио до знања да презире гласање за поновно одобрење. У својој књизи, навео је да савезни бранилац треба да буде присутан како би се залагао за права оптужених у свим судским поступцима по ФИСА.

Залагао се и за смањење броја припадника обавештајне заједнице. Када је реч о ФБИ, Пател је прошле године рекао да би подржао да се канцеларије за анализу обавештајних података одвоји од осталих активности у борби против криминала.

Није јасно како то намеравао да уради с обзиром на то да операције прикупљања обавештајних података ФБИ чине кључни његовог део мандата и буџета, закључује АП.