Постоји мањина у Грузији, прилично активних људи, који европску будућност или интеграцију у Европску унију не сматра спољном политиком већ некаквом доктрином или историјским детерминизмом, и ако се неко не слаже са тим – онда је одмах издајник и проруски агент, каже за РТ Балкан Арчил Сихарулидзе, политиколог, оснивач фондације СИКХА истраживачког института у Тбилисију.
Како оцењује, украјинска страна овде не игра стварну улогу, јер Украјина нема утицаја у Грузији.
"Грузијска председница Саломе Зурабишвили, заправо је имигрант и долази из имигрантске породице, која је побегла од совјетског режима. У Грузију је дошла са врло посебним освртом на будућност наше земље, а оно што смо видели и сазнали јесте да се она у потпуности уклапа у ту радикалну европску, проевропску формулу", наводи наш саговорник.
Демонстранти у грузијској престоници, Тбилисију, окупљају се од четвртка у знак протеста због одлуке владе да обустави процес приступања ЕУ.
Наиме, премијер Ираклиј Кобахидзе објавио је одлуку да суспендује разматрање почетка преговора о чланству земље у Европској унији до 2028. године.
Како додаје наш саговорник, за Зурабишвили Грузија може да постоји само са Западом, посебно са ЕУ или Грузије уопште неће бити.
Према његовим речима, ситуација је сада прилично компликована и први пут у последњих 25 година, види се да постоје неке мале групе екстремиста од 100-500 људи који намерно нападају зграду парламента и покушавају да упадну у њу како би покренули револуцију.
"Иако је председница рекла да никада није позивала на револуцију, она посредно и директно промовише те групе, јер управо није рекла ништа о њима. Грузијски сан није проруски оријентисан. Грузијски сан је увек био прозападни. Људи у Грузији, заиста би волели да буду део европске будућности, али не желе да буду следбеници радикалне проевропске идеологије", указује наш саговорник.
Сихарулидзе указује да је за њих ЕУ спољнополитички приступ и желели би да га задрже пратећи политику равнотеже, стога се труде да сачувају државу и да не понављају грешке које су направљене неколико пута раније када је Грузија ставила неку идеологију или неку спољнополитичку доктрину изнад својих националних интереса.
Одговарајући на питање наше редакције да ли можда постоји група која би стала уз власт и организовала контрамитинг, грузијски политиколог наводи да већина Грузијаца подржава уравнотежену политику Грузијског сна, као и да су влада и њене присталице за сада мирни.
"Влада се свим силама труди да избегне конфронтацију, коју је, нажалост, изазвала председница Зурабишвили. Осим ако се нешто непредвиђено деси, мислим да опозиција неће моћи да сруши или промени власт у Грузији, јер за то је потребна подршка служби безбедности и војске. У Грузији су те институције на страни суверениста и верне власти годинама, тако да не мислим да ће се сада предомислити", закључио је грузијски политиколог.
Револуцији су потребне жртве
Демонстранти против актуелне власти у Грузији, огорчени напуштањем курса ка европским интеграцијама, "непоколебљиво" су одолевали притиску водених топова, сукобљавали се са полицијом и гађали је Молотовљевим коктелима, скупштину каменицама, а специјално обучени момци су се вешто носили са димним бомбама које је користила полиција.
Фотографије и видео-снимци бруталног обрачуна на телеграм каналима били су "испресецани" романтичним снимцима младих Грузијки које су, под пљуском водених топова, умотане у заставе, позивале да се држе барикада.
Све се то дешавало на територији Украјине, где су пре десет година на барикадама стајале Украјинке, којима су причане и бајке о слободи, независности и једнакости које чекају њихову земљу ако револуција победи.
А сада исти људи, који су причали те приче, захтевају да Украјинци смање старосну доб за мобилизацију на 18 година.
Усред повика о "руском мешању", грузијска председница позива да се школарци шаљу на протесте. Очигледно је да их једна 72-годишњакиња не жали – револуцији су потребне жртве.
Али, када говори о руском мешању, сетимо се да је Зурабишвилијева у Грузију стигла са педесет година, а пре тога је "тихо" радила у француском Министарству спољних послова.
Победа либералне демократије трансформисала је осредњег француског дипломату у пуноправног грузијског председника, који "свим срцем брине за слободу свог народа".
САД и Европа учиниле су све да обезвреде концепте слободе, суверенитета и правде. Они су сами себе поставили за судије које одређују ко се сматра демократским, а ко не. По правилу постоји само један критеријум – спремност да се слепо извршава воља господара из Вашингтона, Лондона и других европских престоница, а слобода нема везе са тим.