РТ Балкан истражује: Зашто је ситуација у Сирији ескалирала и која је улога Турске (МАПА)
Пламен рата на Блиском истоку још више се распламсава. Терористичка група Хајат Тахрир ел Шам (ХТШ), раније позната као Џабхат ал-Нусра (огранак Ал Каиде), пре недељу дана прекршила је споразум о деескалацији, нападнувши провинције Алепо и Идлиб, а два дана касније под своју контролу су ставили град Алепо и околину, укључујући и међународни војни аеродром Кувејрес.
Након тога уследили су напади на централну провинцију Хама и истоимени град.
Ситуација није драматична, али циљеви јесу, оцењује политички аналитичар Џевад Галијешевић за РТ Балкан, и додаје да је несумњиво реч о антируском и антииранском чину.
Иако су извођачи радова на терену припадници поменуте терористичке групе ХТШ, наш саговорник објашњава да је оно што се назива Сиријска национална армија (СНА), а што су заправо турске оружане снаге, запоседа простор, тамо где постоје слабости, као и да имају податке о распореду сиријских војника.
"Они (СНА) су имали те податке, направили су продор, а за њима су дошли представници ХТШ, војно-политичке структура Ал Каиде. То је велика коалиција оружаних снага под контролом Ал Нусре. Ал Нусра је добила могућност да организује ХТШ због тога што се налази на листи терористичких организација како би скинули ту стигму", наводи Галијешевић.
Циљеви су, према његовим речима, да се руске војне базе одсеку од територије и копна и да Русија, за своје логистичке потребе, не може да користи ауто-пут који су џихадисти заузели, него да мора морским или ваздушним путем да доставља логистику за своје базе.
План је био, како наводи, и да се Дамаск одвоји од медитеранске обале, што није остварено.
Додаје да су присутне и разне групе које контролише Исис, као што су саудијска мрежа, борци из Босне, на десетине тзв. мухаџерских терористичких организација које су ратовале у Сирији под покровитељством Турске.
"До сада је 8.000 квадратних километара практично окупирано, а 2.000 квадратних километара налази се у неком недефинисаном статусу. Сведочимо о продору диверзантских снага, а не о класичном обрачуну оклопно-механизоване технике. Турска не жели да открије карте да учествује у томе, него нуди своје посредничке улоге", наводи Галијашевић и прецизира да СНА држи под контролом пет одсто сиријске територије.
С друге стране, Сиријска арапска армија (САА), односно оружане снаге Сирије, зауставиле су СНА код Хаме, а постоје информације да су јединице шиитске милиције из Ирака прешле границу у недељу да би помогли САА.
Премијер Ирака Мохамед Шија ал-Судани током телефонског разговора са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом поручио је да се Ирак неће понашати као пуки посматрач у Сирији.
О ситуацији у Сирији, објавио је ТВ канал А Хабер, позивајући се на администрацију турског председника, разговарали су телефоном председник Турске и председник Русије.
У извештају се наводи да је Ердоган истакао да Турска, с једне стране, наставља да подржава територијални интегритет Сирије, а са друге да тежи "праведном решавању ситуације".
Саговорник РТ Балкан објашњава да Турска сада настоји да склопи мир на постигнутим линијама: узет је Алепо, дошли су до Хаме и сада је циљ да се то задржи под контролом, да се сукоб замрзне, па поново активира.
"Већ смо то видели у Азербејџану: дођете до једне тачке простора, замрзнете сукоб, руске трупе дођу да гарантују мир, а онда поново азербејџанска војска направи продор и очисти Нагорно-карабах. Док је Русија заузета сукобом у Украјини, Турска жели да заврши овај посао", каже Галијашевић.
Сиријску државност, наглашава он, не руши удружена опозиција ни протурске снаге, него управо турске снаге.
Турска је чланица НАТО, подсећа он, и управо покровитељство НАТО-а ствара тај маневарски простор да привидно балансира, а окупира и јача своју позицију, тражећи начин да реши економску кризу у којој се налази.
А Турска и Израел су савезници, указује саговорник РТ Балкан, без обзира на то што понекад турски и израелски председник воле да размене "тешке и велике речи".
"Они стално износе неке тешке оптужбе, па се стиче привид да су они сукобљени око питања Палестинаца, Хамаса, Либана, међутим, Турска никада није повукла ниједан конкретни потез", закључује Галијашевић.