Ко је Јун Сук Јеол, човек иза политичке кризе у Јужној Кореји?
У инаугурационом говору у мају 2022. Јун Сук Јеол је обећао да ће као председник Јужне Кореје "поново изградити ову велику државу" у ону "која заиста припада народу".
Уместо тога, његово председниковање је било обележено растућом непопуларношћу и политичком дисфункционалношћу, што је кулминирало у уторак његовим проглашењем ратног стања у земљи, први пут после више од четири деценије.
За главног тужиоца га је 2019. именовао тадашњи председник Мун Џае Ин, али им се однос погоршао након што је Јун покренуо истрагу о Муновом министру правде.
Као тужилац, овај 63-годишњак је успешно правно гонио бивше председнике Парк Геун Хје и Лија Мјунга Баку, али се није бавио политиком до објављивања председничке кандидатуре 2021.
На изборима следеће године однео је победу против свог либералног ривала Муна са разликом од само 0,73 одсто - што је најмања предност у било ком јужнокорејском председничком "такмичењу".
Јун је врло брзо наишао на препреке када је у парламенту који контролише опозиција покушао да "прогура" своје кандидате за кабинет, од којих су четири била приморана да се повуку због оптужби за "неприкладност".
Потешкоће су се наставиле приликом доношења закона. Од јануара 2024. усвојено је само 29 одсто закона које је његова влада поднела парламенту.
Јун је одговорио тако што је искористио председничко право вета да поништи законе које је спонзорисала опозиција, ставивши вето на више закона него било који од његових претходника од краја војне владавине 1987.
У односима са јавношћу Јун је, пише "Фајненшел тајмс", такође имао пехова. Највећи је био када је покушао да пресели канцеларију из такозване "Плаве куће" у центру Сеула у комплекс министарства одбране. Јун се надао да ће тако деловати као да је више у контакту са јавношћу, али се суочио са негодовањем због трошкова спровођења плана.
Друге свађе су дошле око кључних области политике, укључујући образовање - Јун је био приморан да одустане од плана да деца пођу у школу годину дана раније - и здравства, а лекари су ушли у подужи штрајк због плата и услова.
Његову непопуларност су нагласили парламентарни избори у априлу, на којима је убедљиво победила опозициона Демократска странка.
Опозициони посланици су од тада тражили истрагу о Јуну и његовој супрузи због наводних неприкладних односа са власником агенције за испитивање јавног мњења. Јун је одбацио оптужбе као неистине.
У иностранству, Јун је имао нешто топлији пријем. Обрадовао је председника САД Џозефа Бајдена извођењем песме "Америкен пај" из 1970-их, био је први јужнокорејски председник који је присуствовао састанку НАТО-а и пружио је значајну помоћ Украјини, док је продубљивао војну и безбедносну сарадњу са САД и Јапаном.
Ово је изазвало критике опозиције, која га је оптужила за антагонизацију Кине, најважнијег трговинског партнера земље.
За разлику од свог претходника Муна, који је фаворизовао дијалог са Северном Корејом, Јун је заузео тврђи став према Пјонгјангу, који је одговорио са више ракетних тестова током његове владавине.
Фрустриран парламентарним отпором, а нарочито покушајима опозиције да опозове чланове његове администрације и одбијању да усвоји његов предлог годишњег буџета, Јун је увео ратно стање, а демократе оптужио за "законодавну диктатуру".
Неколико сати касније укинуо је ратно стање под притиском посланика и сада је његова позиција неизвесна усред једне од најозбиљнијих уставних криза у модерној историји Јужне Кореје.