Америчка влада контролише око половине средстава за, како себе представљају, највећу светску мрежу истраживачког новинарства, Пројекат извештавања о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП), открила је заједничка истрага "Медијапарта", "Дроп сајт њуза", "Ил фато котидијано" и других.
Вашингтон не само да пружа значајну финансијску подршку организацији – 47 милиона долара из америчких државних извора од оснивања – већ има моћ да контролише именовања руководства, открило је истраживање, које је водио "Медијапарт", а које је објављено у понедељак.
Утицај САД се протеже на усмеравање медијских истраживања ове организације према одређеним земљама као што су Русија и Венецуела, додаје се у извештају, а преноси РТ Интернешенел.
Покренут 2008. године и првобитно фокусиран на разоткривање корупције и организованог криминала на Балкану, ОЦЦРП сада ради са буџетом од 20 милиона евра и тимом од 200 новинара широм света, има више од 70 медијских партнера, међу којима су велика имена као што је "Њујорк тајмс", "Гардијан" и "Шпигл".
У извештају се наводи да су за оснивање ОЦЦРП-а кључне биле финансије које је 2007. године обезбедио Биро за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (ИНЛ) америчког Стејт департмента који је издвојио почетних 1,7 милиона долара за успостављање мреже. Ово тајно финансирање које је ишло преко Групе за развој новинарства (ЈДГ) било је кључно за стварање ОЦЦРП-а.
Дру Саливан, суоснивач ОЦЦРП-а, потврдио је да влада САД остаје њен највећи донатор, а УСАИД и друге савезне агенције такође доприносе милионима овој организацији током година.
"Веома сам захвалан америчкој влади", рекао је Саливан за немачку државну телевизију НДР у септембру 2023.
Новац, међутим, долази са условима.
Америчка влада користи налазе ОЦЦРП-а да подстакне веће санкције појединцима и ентитетима за које наводи да су повезани са корупцијом, често циљајући на земље као што су Русија и Венецуела. Кроз Глобални антикорупцијски конзорцијум (ГАЦЦ), програм који суфинансира Стејт департмент САД, истраге ОЦЦРП-а су директно повезане са судским поступцима и процедурама санкција.
ОЦЦРП је добио 2,2 милиона долара за рад на "Уравнотежавању руске медијске сфере", пројекту који има за циљ истраживање руских медија, и 2,3 милиона долара за истрагу корупције на Кипру и Малти, што би могло да се искористи против Москве.
Влада САД утиче и на кадровску политику ове "независне и непрофитне новинарске организације".
У складу са споразумима са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) и другим владиним телима, ОЦЦРП мора америчкој влади да достави биографије потенцијалних запослених за више позиције на одобрење, пише РТ Интернешенел цитирајући делове извештаја.
Шенон Мегвајер из УСАИД-а је то потврдила у саопштењу, рекавши да агенција има "право да каже своје мишљење" о кадровским одлукама. Сам Саливан је у једном интервјуу признао да САД могу да искористе право вета на именовања, иако је тврдио да оно никада није употребљено.
"Ако на некога ставе вето, можемо рећи да не узимамо новац", рекао је Саливан.
ОЦЦРП објавио је кратко саопштење поводом извештаја "Медијапарта" и других медијских организација о њиховој повезаности са америчком владом и директном утицају који она врши на њихов рад у којем су навели да "ниједан донатор не утиче" на њихово извештавање. Наводе у извештају назвали су "инсинуацијама", а из самог извештаја, у којем се износе конкретни подаци, буџети и изјаве, нису демантовали - ништа.
Једна од "инсинуација" из извештаја је цитирање изјаве Мајка Хенинга из УСАИД-а који је рад ОЦЦРП-а оценио као кључно оруђе за унапређење спољне политике САД.
"Поносни смо што је...америчка влада први јавни донатор ОЦЦРП-а. Финансирање мора бити усклађено са спољном политиком и економским интересима Сједињених Држава и унапредити их", рекао је Хенинг.
ОЦЦРП има своје медијске чланове у свим бившим југословенским републикама, како се наводи на сајту организације и они су међу 71 медијском организацијом која је део ОЦЦРП мреже. У Србији, конкретно, део ове организације су Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) и Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Обе организације за себе на својим сајтовима наводе да су "непрофитна, невладина организација" посвећени "истраживачком новинарству".
КРИК себе описује као део међународне новинарске мреже ОЦЦРП-а и наводе да се финансирају из донација јер "овакав начин финансирања спречава утицај појединих извора новца, који теже да контролишу медијске садржаје". Списак својих донатора који наводе у наставку треба да нас увери да никаквог интереса да контролише медијске садржаје нема америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), амбасаде САД, Аустралије и Холандије или Европска унија.
Првог на списку донатора КРИК-а и његовог суоснивача, ОЦЦРП, високи званичници Савета за националну безбедност САД на брифингу за новинаре 3. јуна 2021. у Белој кући описали су као сарадника америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) на разним пословима у иностранству. Другог на листи донатора, амерички НЕД "Њујорк тајмс" и "Вашингтон пост" директно су повезивали са деловањем ЦИА.
Још само да се нађу они који верују у рачуницу да је државни новац из иностранства, плус обавештајна агенција једнако независно новинарство и неконтролисани медијски садржај.
И ЦИНС се похвалио да се финансира из донација "како би избегао утицај пословних и политичких извора новца, који углавном успешно контролишу садржај комерцијалних медија у Србији и обесмишљавају њихову друштвену улогу".
Неполитички извори новца, како их види ЦИНС, су амбасаде САД, Холандије, Норвешке, Делегација ЕУ у Србији, НЕД - да наведемо само оне директне државне изворе донација које су излистали на свом сајту. А ту је и ОЦЦРП који је кроз два пројекта пружио "техничку подршку" ЦИНС-у.
Уз подршку западних држава и највећих западних невладиних организација, попут Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша или Фондације браће Рокфелер, нема никакве сумње да и ЦИНС, попут КРИК-а, има заиста осмишљену друштвену улогу, да искористимо њихову формулацију.