Свет
НАТО преокрет: Уставни суд Румуније поништио резултате првог круга председничких избора
Под притиском јавности, Уставни суд је одлучио да анализира нове пристигле жалбе, упркос чињеници да су грађани Румуније у петак почели да бирају председника у другом кругу на бирачким местима у дијаспори
Уставни суд Румуније донео је одлуку о поништавању да поништи резултате првог круга председничких избора, који ће се одржати поново, преноси ТВ канал Диги 24, позивајући се на званичне изворе.
Подсећања ради, румунски Уставни суд у понедељак је одобрио резултате првог круга председничких избора.
Након тога, председник земље Клаус Јоханис скинуо је тајност са извештаја обавештајних служби и Министарства унутрашњих послова о кршењима закона током предизборне кампање.
Под притиском јавности, Уставни суд је одлучио да анализира нове пристигле жалбе, упркос чињеници да су грађани Румуније у петак почели да бирају председника у другом кругу на бирачким местима у дијаспори.
"Уставни суд је у петак одлучио да поништи први круг председничких избора, саопштили су званични извори, што значи да цео процес председничких избора почиње изнова", пренео је канал Диги 24.
Судије Уставног суда донеле су одлуку након хитног састанка, пошто је суду стигао велики број нових захтева за поништавање председничких избора. У захтевима су се позивали на документе са којих је скинут тајност од стране Врховног савета одбране земље, а према којима је изборна кампања протекла са кршењима.
У Румунији су председнички избори одржани 24. новембра, који се иначе одржавају се сваких пет година. Према резултатима првог круга, независни кандидат Калин Ђорђеску, који је водио кампању на ТикТоку, заузео је прво место са 22,94 одсто гласова.
Елена Ласкони, која подржава партнерство са НАТО-ом и САД, освојила је 19,18 одсто гласова. Други круг избора требало је да се одржи 8. децембра.
Подсетимо, САД су позвале на детаљну истрагу о "потезима Москве да утиче на председничке и парламентарне изборе у Румунији", након што су документи с којих је скинута ознака тајности 4. децембра открили да је та земља била мета "агресивне хибридне руске акције" која је довела до прошломесечне изненадне победе проруског кандидата крајње деснице, како је писала "Радио Слободна Европа".
Будући да је Румунија чланица НАТО-а може се претпоставити, чије су то службе.
САД помно прате председничке изборе у Румунији и упозоравају ту земљу да би њено напуштање прозападног курса могло довести до слабљења безбедносних веза са Вашингтоном и смањења америчких инвестиција, навео је портпарол Стејт департмента Метју Милер.
И "Политико" је забринуто писао да је Румунија озбиљна војна сила, због чега ризик да ће НАТО-скептични, проруски кандидат Калин Ђорђеску постати њен председник, брине Алијансу.
