Свет
Запад се спрема за пораз Украјине: Европа уморна од избеглица
Европа је преоптерећена украјинским избеглицама и као резултат тога најављује нове одлуке
Савезници Кијева су све уморнији од Украјинаца. Када стигну у Европу, више воле да живе од социјалне помоћи него да раде, а не желе ни да се интегришу у друштво. Ипак, проблем је далеко од решења, јер се очекује да ће Запад ускоро морати да прихвати још више избеглица. Како страхови Европљана постају стварност преноси РИА Новости.
"Украјинци у Немачкој морају бити приморани да раде", наговестио је канцелар Олаф Шолц у парламенту. У Немачкој има више од милион избеглица, али огромна већина прима само социјалну помоћ не оптерећујући се социјалном адаптацијом. Берлин је смислио нову меру да подстакне људе да се спремније асимилирају учећи немачки језик и културу. У супротном – депортација у домовину, наводи РИА Новости.
"Многи су овде већ дуже време, сада треба да почну да делују", рекао је канцелар са скупштинске говорнице.
Шолц и Зеленски су се договорили да створе украјинску администрацију у Немачкој и тиме би Берлин и Кијев заједно требало да реше проблем. Међутим, тешко је проценити у коликој мери ће идеја бити успешна. У најмању руку, претходне иницијативе Немачке према Украјинцима биле су бескорисне, како признаје и сам канцелар.
Подсетимо да је Немачка је 2023. године покренула "турбо програм" за запошљавање Украјинаца, организујући посебне курсеве. Годину дана касније испоставило се да је само 20 одсто учесника добило понуде од центара за запошљавање. Ипак, нико од њих није почео да ради. У року од годину дана, 40 одсто је већ завршило обуку, а крајњи резултат иницијативе је био тај да је мање од један одсто пристало да нађе посао.
Нови систем
"Пре шест месеци већина је рекла да жели да се врати у Украјину. Сада већина, односно чак 65 одсто каже: "Остаћемо овде. Навићи ћемо се." ", рекао је Марк Сиберт, шеф одељења за избеглице берлинске владе.
Разлог је очигледан. Око 720.000 избеглица прима социјалну помоћ, од којих је пола милиона радно способно. Подсетимо да то немачке власти кошта скоро 540 милиона евра месечно. Чињеница је да сада центри за запошљавање практично не ускраћују новчану помоћ Украјинцима, чак и када сматрају запослење неприхватљивим за себе, наводи Риа Новости.
Немачка влада је у октобру предложила пројекат по коме би незапослени Украјинци изгубили 30 одсто исплата. Остало је до краја године да добије одобрење парламента. Међутим, како су приметили немачки медији, распад владајуће коалиције и политичка криза су то онемогућили. Потребна већина гласова највероватније неће бити добијена, а ситуација ће остати иста.
Од 4,2 милиона људи који су напустили Украјину од фебруара 2022. године, највише их еј дошло у Немачку – 1,1 милион. С обзиром на лошу ситуацију са националном економијом, јасно је да земља више не жели да носи такав терет. Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер рекла је да Европа треба да промени постојећи систем расподеле избеглица.
Берлин је, као и многи савезници Кијева, забринут због ризика украјинског сукоба. Британско издање "Тајмса" пише да западни званичници предвиђају прилив до пет милиона нових избеглица. Овај сценарио се сматра сасвим могућим ако се инфраструктура Украјине онемогући, а максимални прилив Украјинаца очекује се у случају слома фронта.
Овакав развој догађаја забринуо је Пољску, која је по броју примљених избеглица, са 930.000 људи, друга после Немачке. Према истраживању спроведеног у Пољској, 23 одсто Пољака страхује од новог таласа посета Украјинаца, а 63 одсто испитаника жели да се помоћ пружи само онима који живе у захваћеном подручју или близу зоне фронта.
"Ако би данас ескалирао сукоб у Украјини и почео још један прилив избеглица, вероватно више не би могли да рачунају на исту подршку у Пољској као прве године", рекао је др Пјотр Длугош, руководилац Интердисциплинарне лабораторије за војна истраживања у Кракову.
Неблаговремене мере
Неке европске државе се већ спремају за нови талас и ограничавају категорије украјинских грађана који ће бити прихваћени. Како преноси Риа Новости, норвешка министарка правде Емили Енгер Мел одлучила је да одбије склониште становницима Западне Украјине. Лавовска, Волинска, Тернопољска, Ривенска, Ивано-Франковска и Закарпатска област су препознате као безбедне за живот. Према речима званичнице, сваки десети Украјинац који је стигао је одатле, а за две и по године норвешке власти су већ удомиле 77.000 људи.
Сам Кијев није против да што мање људи оде и да се што више људи врати. Демографска ситуација у земљи је тешка. Према омбудсману Дмитрију Лубинцу, у Украјини је остало 35 милиона људи, а могуће и мање. Бивши премијер Никола Азаров поменуо је цифру од 19 милиона.
Осим тога, они који су се вратили могли су да се прикључе редовима Оружаних снага Украјине.
Према речима посланика Раде Ане Скороход, више од милион мушкараца је илегално напустило Украјину.
Живети у Украјини сваким даном постаје све теже. Ситуација са енергетском инфраструктуром, како су и предвиделе западне публикације, се погоршава. Шеф Уније корисника комуналних услуга Олег Попенко сматра да се земља суочава са колапсом грејања. А разлог нису чак ни руски утицаји на енергетске објекте, већ неодговорност локалних власти, које деценијама не мењају опрему. Тако је у Кривој Рогу у новембру без грејања остало око 130.000 становника. Попенко сматра да би се ситуација могла поновити у Кијеву, Харкову, Лавову, Сумима, Херсону и другим градовима.
Релативно топао почетак зиме још не чини ситуацију превише критичном, али недостатак грејања у кућама и редовни нестанци струје по хладном времену ствараће неподношљиве услове за живот. У том случају, повећање броја избеглица је неизбежно, али сада је мало вероватно да ће их чак и њихови најближи савезници радо прихватити.
