Нисам положила председничку заклетву да бих се поклонила пред Русијом, пише грузијска председница Саломе Зурабишвили недавно на Иксу ватрено подржавајући протесте у земљи на чијем је челу.
Ни она, као ни они који протестују на улицама, не прихвата одлуку грузијске владе да замрзне преговоре са Европском унијом, као ни резултате избора у својој земљи, на којима победу није однела "пожељна" проевропска и прозападна опозиција. За њихов изборни и политички неуспех, крива је Русија, никако већ одавно из темеља уздрмана Европска унија или Запад, па отуд оваква објава на Иксу.
Некада давно, ни њен ујак није хтео да се "поклони пред Русијом", судећи по америчким и британским обавештајним извештајима који га називају "грузијским националистом", па се поклонио - нацистичкој Немачкој.
Рођени брат Саломине мајке, Михаил Кедија живео је у Берлину током Другог светског рата и сарађивао са немачком војном обавештајном службом (Abwehr), која је, иначе, уз обавештајне операције основала и класичне војне јединице које су учествовале у борбама. Једна од најпознатијих је украјинска квислиншка армија под заповедништвом Степана Бандере. Она је марширала по поздравом "Слава Украјини", којим се данас поздрављају Владимир Зеленски и бројни западни политичари док учествују у сукобу с Русијом "докле год то буде требало".
Што се тиче грузијске браће, у документу који је о Михаилу Кедији саставила ЦИА, а са којег је 2001. године скинута ознака тајности, наводи се да је Саломин ујак сарађивао са немачком обавештајном службом.
Од 1942. до 1943. био је главни у грузијској канцеларији за операцију "Цепелин" Главне канцеларије за безбедност Рајха (РСХА), која је иначе била под командом Хајнриха Химлера. У овој операцији, регрутовао је заробљенике са Кавказа са падобранске операције нацистичке Немачке на Кавказу, пише у извештају ЦИА. Такође, 1943. ишао је у Турску да организује устанак у пограничним регионима Кавказа.
У досијеу о њему који се може наћи на сајту Британског архива, наводи се да је Кедија себе сматрао "лидером Грузина и у том својство очекивао је да ће стати на чело грузијске владе када Немци ослободе ову земљу".
У британском извештају, Кедија се означава као шеф грузијских агената немачке војне обавештајне службе (1943), а помиње се и да је директно био укључен у планове да немачки обавештајци направе неку врсту своје ћелије у Ватикану. Кедија се помиње и у једном извештају агента МИ5 из 1947. као човек који је "сарађивао са немачком обавештајном службом, што ви, без сумње знате".
У извештају британске обавештајне службе из октобра 1944, у којем се наводе горе цитиране Кедијине аспирације да дође на чело грузијске владе уз нацисте ослободиоце, додаје се да је одржавао блиске контакте и са немачким Министарством спољних послова. Као и да је три пута ишао у званичне мисије у Турску, где је договарао "сарадњу" у пограничном региону Кавказа, а што се помиње и у извештају ЦИА.
Иначе, у документу америчке Централне обавештајне агенције наводи се и интересантан детаљ. Кедија је у другој половини 1944, видевши у ком правцу ствари иду и да ће се Русији ускоро "поклонити" Берлин, нудио своје услуге ЦИА и америчкој обавештајној заједници. Његова понуда је одбијена, додаје се.
"Један извештај ЦИА описује га као човека са 'позамашним лошим досијеом'. Нису све америчке агенције гледале на Кедију с опрезом. До децембра 1948. Кедија је наводно био доушник Контраобавештајног центра ЦИА (ЦИЦ), иако извештаји ЦИА не откривају колико је био активан", наводи се у документу америчке агенције.
Упркос оваквој ратној биографији, бити ујак француске амбасадорке у Грузији, па потом посланице, шефа дипломатије и коначно председнице Грузије носи своје предности. Године 2014, објављена је књига о грузијским "праведницима међу народима", коју је финансирало Министарство просвете ове земље. Међу њима је и Михаил Кедија, "грузијски Шиндлер" за којег се наводи да је шаљући писмо Немцима у којем је објаснио да грузијски Јевреји нису семити већ Грузини, спасао њихове животе.
Јер Кедијина реч се код Немаца ипак поштовала.
Саломе има и стрица колаборационисту, додуше ни близу "славног" попут рођака са мајчине стране. Рођени брат њеног оца, Жорж Зурабишвили, економиста и филозоф, који је од раних двадесетих година прошлог века, као и остатак породице, живео у Француској, у Другом светском рату преводио је за нацисте.
"Последње две године окупације, у Бордоу, радио је као преводилац за Немце. Приликом ослобођења непознати људи дошли су да га ухапсе и одвели су га. Моја мајка је имала 15 година, ујак осам година. Никада га више нису видели. Његово тело никада није пронађено. Никада није проглашен мртвим", пише Жоржов унук Емануел Карер у својој књизи "Руски роман".
Саломе Зурабишвили последњих месеци, па и година, добија подршку за своју проевропску агенду од министарке спољних послова Немачке Аналене Бербок, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, министра спољних послова Литваније Габријелијуса Ландсбергиса, пољског премијера Доналда Туска...
Свима им је заједничко још нешто: преци који су, ко мање ко више, сарађивали или симпатисали нацисте.
Валдемар Бербок, Аналенин деда о којем је она с поносом причала, био је официр Вермахта и ватрени присталица нацизма, објавио је почетком године немачки "Билд".
Отац Урсуле фон дер Лајен, Ернст Албрехт помиловао је осуђеног припадника Вафен СС-а опростивши му због нарушеног здравља доживотни затвор. Помиловани Ерих Густав Шарфетер, међу логорашима озлоглашен и познат под именом "човек са крампом", умро је осам година касније, у 90. години.
Остало је нејасно да ли је деда пољског премијера Доналда Туска, Јозеф, у редове немачке војске отишао добровољно или под присилом: Тускови политички противници тврде да постоје извештаји да је деда "драговољно" ступио у нацистичке редове, док Доналд то оштро демантује.
За разлику од њега, литвански министар Габријелијус Ландсбергис је поносни праунук Витаутаса Ландсбергиса Жемкалниса: министра за инфраструктуру литванске нацистичке владе 1941. и главног управника концентрационих логора у Литванији.
Габријелијус свог прадеду увек јавно представља као најважнијег литванског хероја, мада се још није сетио да објави књигу о њему тражећи да постане "праведник међу народима" у Јад Вашему.
Ваљда је и он свестан да потпис који је прадеда ставио на закон о конфискацији јеврејске имовине, уз место управитеља логора, мало боде очи.