Одлазећи председник САД Џозеф Бајден уложио је нове милијарде долара да подржи хунту у Кијеву пре него што у јануару напусти Белу кућу. Такође, Бајден је злоупотребио председничка овлашћења да помилује свог сина, који је ноторни наркоман и насилник, након што је обећао да то неће учинити, пише политички аналитичар Финијан Канингем за сајт "Фондација стратешке културе".
"Шарада западне демократије се убрзано распада, јер лидери и послушни западни медији показују отворени презир према сопственим грађанима", додаје Канингем.
На пример, западни медији тврде да је сукоб у Сирији "грађански рат" и прећуткују чињеницу да је у питању само још један од прокси (посредничких) ратова које води Запад.
Наводне сиријске "побуњенике" обучавају и финансирају САД и НАТО. Запад подржава и ционистичког вођу Бенјамина Нетанјахуа у Израелу, који је починио геноцид у Појасу Газе у покушају да избегне судске процесе за корупцију.
Запад пружа "помоћ" неонацистичком режиму у Кијеву, што је само још једна коруптивна шема за прање новца, а овај рат НАТО-а против Русије могао би да прерасте у директни нуклеарни сукоб између Русије и САД. Запад спонзорише и насилне протесте у Грузији након што су такозване проевропске странке изгубиле изборе.
Лидер Јужне Кореје прогласио је ванредно стање како би избегао кривично гоњење. Али, то је само мали део суморне слике садашњег стања "западних демократија".
Фијаско немачке министарке Бербок у Пекингу
Недавно је немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок посетила Пекинг.
Посета се, очекивано, претворила у још један западни фијаско. Бербокова није посетила Кину како би поправила трговинске односе са највећим глобалним партнером Европске уније. Напротив, она је оптужила Пекинг да помаже Русији у сукобу у Украјини.
"Шта је важније? Сачувати трговинске односе са Кином, што значи очување радних места за милионе Немаца и Европљана, или се треба борити за западни посреднички рат у Украјини", пита се Канингем.
Бербокова је немачки дипломата који ће ускоро остати без посла, јер се њена "семафор коалиција" распала, а Немачку у фебруару очекују нови избори. Ипак, она се из петних жила труди да погорша односе са Кином, чија годишња трговина са ЕУ износи преко 700 долара милијарди евра.
Посао Бербокове и није да служи немачким грађанима, већ само интересима вашингтонске "мочваре". На конференцији за новинаре у Пекингу, Бербокова је оптужила Кину да угрожава мир и безбедност у Европи. Путин, додала је, "жели да увуче читаву Азију у рат са Украјином".
Бербокова лаже када оптужује Русију да увлачи Азију у рат у Украјини, додаје Канингем.
У ствари, САД, НАТО и европски атлантистички лидери проширују рат на друге регионе, укључујући Блиски исток и Азију. Такозване западне демократије и НАТО подржавају насиље у Сирији, које су изазвале организације под вођством Хајат Тахрир ел Шам. А то је само још један знак да се рат у Украјини одвија лоше по Запад, да руске снаге непрестано напредују, док се режим у Кијеву распада.
Заправо, читава ЕУ постала је талац корумпираних атлантистичких елита, које покушавају да наметну политику која "служи само интересима западне хегемоније, а не интересима обичних грађана. А то је дефиниција издаје", закључује овај аутор.
Криза се из центра прелива на периферију
Европска унија запала је у најтежу политичку и економску кризу током историје. Најпре, у центру, у оном што се све донедавно сматрало њеном осовином. У Француској је 4. децембра изгласано неповерење влади Мишела Барнијеа, што је први случај још од 1962. године.
Немачка, раније "најмоћнија економска сила Европе", доживљава најтежу кризу у целокупној послератној историји. У средишту спора, који је довео до колапса "семафор коалиције", нашао се Кристијан Линднер, министар финансија, кога је канцелар Шолц разрешио дужности због одбијања да прихвати буџет који укључује и нову (војну) помоћ за Украјину.
Како је оценио словачки премијер Роберт Фицо, читава ЕУ може да се распадне за шест месеци због "себичности највећих држава чланица, попут Француске и Немачке". Он упозорава да "почињу страшна времена" и да ће "2025. бити посебно тешка".
Криза се из центра ЕУ прелива на периферију. Сада је на реду Румунија. У питању је, како коментарише иначе либерални колумниста "Гардијана" Сајмон Тисдал, "храњење беса, кога подстиче Русија". За победника на изборима Келина Ђорђескуа, у питању је нешто друго: државни удар.
За шта је, у ствари, крив Ђорђеску, чију је победу поништио Уставни суд? Зато што је рекао да се "диви руском председнику Путину због његове љубави према својој земљи".
Како примећује политички аналитичар и стручњак за Источну Европу Фил Батлер на сајту "Њу истерн аутлук": "Биографија Ђорђескуа сведочи о томе да он ослушкује пулс Румуније и да добро разуме шта су НАТО и Запад учинили да његову земљу."
Управо због тога, НАТО је, додаје Батлер, ужаснут због његовог успеха на изборима.
У Француској, како тврди социолог Рикардо Мартинс, "криза прераста у драматичан и све сложенији процес, који ће имати значајне импликације на власт, европску стабилност и глобалну дипломатију".
Мали Наполеон који је остао без коња
Превирања у Француској долазе у посебно критичном тренутку за ЕУ. Како наставља Мартинс: "Криза у Француској, која представља главна војну силу блока и другу европску економију, одјекнула је широм континента и ослабила политичку кохезију унутар ЕУ, разоткривајући рањивост читаве еврозоне. ЕУ једноставно није навикла да се суочава са политичком кризом оваквих размера."
ЕУ се дуго ослањала на вођство француско-немачког тандема. Али, сада су обе заокупљене дубоким унутрашњим кризама: "Немачка се налази на политичком и економском раскршћу, а Француска се бори са политичким и фискалним тешкоћама."
И, да ствар буде гора, додаје Мартинс, на хоризонту нема лидера попут Шарла де Гола, Вилија Бранта, Франсоа Митерана или Хелмута Кола. Односно: на челу Француске је мали Емануел Макрон, кога су европски медији некад описивали као "новог Наполеона, само без коња", док Немачку, за сада, води "слаби канцелар Олаф Шолц".
Шта сада може да учини Макрон? Брзо именовање новог премијера је императив. Макрон би, додаје Мартинс, могао поново да именује Барнијеа, али само како би добио на времену. У међувремену, опозиционе фракције и француска јавност доводе у питање Макронову способност да води Француску.
Западна демократија је попут вампира
Заправо, не треба гајити илузије о кризи "западних демократија". Растућом кризом у ЕУ, а посебно у Немачкој, бави се и шпански геополитичар Марсело Рамирез, у колумни за сајт "Контраинфо".
"Семафор коалиција" је сада већ прошлост, каже Рамирез, мада је у почетку изгледала као "влажни сан глобалиста, која је требало да почива на социјалној правди, екстремном очувању животне средине и на слободној економији." Међутим, предизборна обећања у такозваним демократијама су једно, а постизборна стварност је нешто сасвим друго.
"Читава Европска унија је постала талац корумпираних атлантистичких елита", закључује Финијан Канингем. "Оне служе само интересима интересима западне хегемоније, а не интересима обичних грађана. А то је дефиниција издаје."
Све западне државе уздрмане су у корену, јер све више људи препознаје корупцију која се деценијама маскирала у "демократију". "Заправо, западна демократија је попут вампира", закључује Канингем, "који је исисао крв превише људи, да би најзад почео да се распада изнутра."