Свет
РТ анализа: Какву опасност представљају нове америчке ракете средњег домета у Европи (ФОТО)
САД спроводе највећу практичну активност на стварању ракета средњег и мањег домета међу свим западним земљама, па тако од 2023. године спроводе експерименталну борбену употребу оперативно-тактичких ракета ПЕМ (ПрСМ) са дометом гађања од 500 км
Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко потписали су Споразум о гаранцијама безбедности унутар Савезне државе Русије и Белорусије.
На заседању Вишег савета Савезне државе 6. децембра у Минску, Лукашенко је од Путина затражио да им доставе ракете "орешник", на шта је Путин одговорио да ће то бити могуће у другој половини 2025. године.
Генералштаб Оружаних снага Белорусије навео је да је Русија раније тестирала ракете "орешник" у борбеним условима, а да ће управо те ракете бити распоређене у Белорусији, као одговор на кораке САД и Немачке за размештање ракета средњег домета у Европи.
Које системе су САД распоредиле и планирају да распореде у Европи?
САД највише раде на стварању ИНФ (ракета средњег и мањег домета) међу свим западним земљама, па тако од 2023. године спроводе експерименталну борбену употребу оперативно-тактичких ракета ПЕМ (ПрСМ) са дометом гађања од 500 км које лансира вишецевни лансер ХИМАРС и МЛРС М270.
Планирани рок за усвајање је 2025, а Пентагон намерава да купи приближно 4.000 тих пројектила за будућу замену АТАЦМС ракета.
У наредних пет година, до 2030. године, САД очекују да ће дизајнирати варијанту са повећаним дометом до 800 км.
Осим овог комплекса, Сједињене Државе развијају и друга оружја која могу да буду распоређена у Европи.
Ту је и мобилни РК "Лрф" са крстарећим ракетама "томахавк" (2400 км) за морнарицу, чији је развој завршен, а у употребу биће уведена 2027. године. До 2030. године планирано је да се распореди пет ракетних система са 148 ракета.
Један од кључних корака САД јесте размештање у Немачкој, посебно у близини Визбадена и у Пољској, првих батерија ракетних система средњег домета "дарк игл" (ЛРХВ), као и вишенаменски ракетни системи "тифон" са комбинованом муницијом.
Карактеристике америчких система и колико су опасни за Русију?
Један од најопаснијих је систем "дарк игл" са ракетом ЛРХВ АУР. Претпоставља се да ће бити опремљен хиперсоничном бојевом главом Ц-ХГБ ("глајд боди блок 1"), чија је брзина лета у активној фази 15-17 маха на висини лета већој од 100 км.
Тренутно једино 53Т6М ракете за егзоатмосферско пресретање противракетног система А-235 могу послужити за пресретање ракета ЛРХВ.
Након уласка у силазни крак путање и уласка у мезосферу, брзина ракете почиње да опада и на висини од 50 км више не прелази 3500 м/с (12 маха).
Почевши од тих висина, пресретање клизећих бојевих глава Ц-ХГБ може се извршити системима С-500 помоћу ракета пресретача 77Н6-Н1.
Батерије "дарк игл" распоређене у близини Визбадена у Немачкој могу представљати максималну претњу објектима широм европског дела Русије, све до Урала.
Још се, наводно, не зна прецизно где ће оружје бити лагеровано, али су из доступних америчких докумената и стручних часописа, процурили неки подаци. Британски таблоид "Сан" је још крајем 2021. објавио симулацију на лансирања америчке суперсоничне ракете "дарк игл"из Визбадена, која је у стању да за само 21 и по минут стигне до Москве, удаљене 2.000 километара. У тим документима се, такође, наводи да ће ракета бити спремна 2023. године.
Још један потенцијални кандидат за распоређивање у Европи је ракетни систем "тифон" са комбинованим арсеналом – стратешким крстарећим ракетама "томахавк" домета 1600-2400 км и вишенаменске модификације противваздушних ракета СМ-6 "блок ИБ".
У случају њиховог распоређивања у Немачкој, у стању су да стигну до Пензенске, Орловске, Владимирске и Јарослављске области у Руској Федерацији.
Ипак, ниска подзвучна брзина лета (чак и у случају лета на малим висинама) чини "томахавке" лакшим за пресретање у односу на балистичке ракете.
Што се тиче унапређених ракета СМ-6 "Блок ИБ" са снажнијим појачивачима и брзинама до 5,5 маха, оне ће вероватно служити као оперативно-тактичке балистичке ракете са дометом од око 550 км (према неким изворима и до 700 км).
Такође, ове ракете се могу сврстати у балистичке противрадарске и противбродске ракете, за које ће бити опремљене активно-пасивним радарским трагачима.
Ако буду распоређене у источним регионима Немачке, ракете СМ-6 "блок ИБ" могле би да стигну до Калињинградске области.
