Турски председник Реџеп Тајип Ердоган могао би да буде један од највећих добитника од пада владе Башара ел Асада у Сирији. Турски лидер је у Газиантепу, једном од низа пограничних градова, прогласио "нову дипломатску и политичку реалност у Сирији" након више од деценије подршке сиријским побуњеницима.
Остаје нејасно у којој мери је Анкара подржала муњевиту офанзиву која је недељу резултирала падом Сирије. Хајат Тахрир ел-Шам, исламистичка група која је предводила напад, има компликоване односе са Турском.
Многи аналитичари су уверени да ће Ердоган, који је сиријског председника својевремено назвао "касапином", политички и економски "профитирати" од своје новостечене позиције најутицајнијег страног актера у земљи након пада Асада, којег су подржавале Русија и Иран.
"После Сиријаца, Турска је највећи победник овде", рекао је "Фајненшел тајмсу" Омер Озкизилџик, виши сарадник у истраживачком центру Атлантског савета. "Када су сви остали напустили Сиријце, када ниједна друга држава није подржала опозицију, Турска није одустала од њих", додао је он.
Ердоган је, тако, дочекао више од три милиона сиријских избеглица као "браћу и сестре" и обезбедио оружје и обуку за групе које су се бориле против сиријског председника.
Када је било јасно да Асад неће бити смењен, Турска је преусмерила свој фокус на борбу против курдских снага - које Анкара сматра терористима - на североистоку Сирије.
У скорије време, Ердоган је, наводно, покушавао да "пружи руку" Асаду, али без успеха. Истовремено, Турска је наставила да подржава опозиционе џихадисте на челу са ХТШ-ом. На северу, Анкара је пружала помоћ и подршку милитантним џихадистима који се представљају као Сиријска народна армија.
Ове везе са побуњеницима у недељу су се "исплатиле" са падом Дамаска, оставивши Ердогана у бољем положају од било ког другог страног лидера - чак и ако је ситуација такође веома нестабилна и неизвесна.
Једна велика нада за Ердогана је да ће одлазак Асада омогућити повратак сиријских избеглица чије је стално присуство у Турској, непопуларно чак и међу његовим присталицама.
Пад Сирије би такође могао да промени однос снага у сложеним односима између Ердогана и Владимира Путина, који су подржавали супротстављене стране не само у Сирији већ и у другим сукобима, укључујући Либију.
"Турска ће вероватно заузети одлучнији став у региону", рекао је Волфанго Пиколи, из консултантске куће Тенео, у белешци клијентима, додајући да ће то такође ојачати положај Анкаре у односу на Иран.
Турска, која се већ бори са високом инфлацијом и рецесијом, имала би користи од обнављања потпуних пословних и трговинских веза дуж сиријско-турске границе од 900 километара. Грађевински сектор, који има блиске везе са Ердоганом, могао би да заради на обнови земље која се процењује на стотине милијарди долара. "Ако се постигне мир, то је велика прилика", рекао је извршни директор једне од највећих турских грађевинских фирми.
Ипак, упркос потенцијалу за Турску, постоји и огромна неизвесност око тога каква ће влада попунити вакуум створен падом Асада и какав ће однос та влада имати са својим северним суседом.