Демократско ребрендирање тероризма или: да ли је сломљену кичму могуће исцелити фотошопом рендгена?

Уколико посетите страницу америчког Министарства правде, као што је аутор ових редова учинио данас у 8 часова и 38 минута, видећете да САД и даље нуде награду од фантастичних 10 милиона долара за информације о Абу Мухамеду ал-Џоланију, познатом и као Хусеин ал-Шараа, Абу Мухамед ал-Голани, Абу Мухамед ал-Џавлани…

Судећи према подацима америчког Министарства правде, Абу Мухамед ал-Џолани користио је туце различитих имена: 12, укључујући и његово "право" име.

Све то не би било необично, да осведочени терориста Ал Нусра фронтра, огранка Ал Каиде у Сирији, који је у међувремену Ал Нусра фронт "претворио" у "демократски" Хајат Тахрир ал-Шам и лице са финансијски обилне потернице америчког правосуђа пре три дана није дао ексклузивни интервју на Си-Ен-Ен-у, говорећи о плановима за стварање нове "демократске" сиријске владе.

Овај сценарио неодољиво подсећа на наше искуство са Косова и Метохије, када су САД најпре такозвану Ослободилачку војску Косова (ОВК) препознавале као терористичку организацију, што ове и јесте била, а потом су албанске терористе, једноставно, ребрендирале у "борце за слободу".

Камелеон међу терористима

Абу Мухамеду ал-Џолани није изузетак од овог правила. Он је ребрендирани терориста.

Један од бројних западних медија, који су у професионалном смислу ових дана врло поштено извештавали о овој метаморфози Абу Мухамеду ал-Џоланија, констатовао је да је поменути терориста Ал Каиде и Ал Нусра фронта много пута до сада мењао свој политички став, како би стекао подршку, а понекад је кршио наредбе како би елиминисао ривале.

"Сада, он напорно ради на поновном дефинисању свог односа према Сирији и свог јавног имиџа, одричући се својих веза са Ал Каидом и представљајући се као шампион плурализма и толеранције", констатовано је у једном од извештаја.

Наш избор

Панично бекство из Кабула: Све америчке лажи о Авганистану

За почетак, ратна имена Абу Мухамеда ал-Џоланија су избрисана. Он напросто више "није" терориста, као што нико више Хашима Тачија не назива Змијом, што је било његово кодно име из времена када је ОВК из заседе убијала српске и албанске цивиле, војнике и полицајце на југу наше земље.

"Какав метаморфозис", рекао би вероватно Милош Црњански, да је међу нама.

Тачка лома

Западни медији изнели су све чињенице о Абу Мухамеду ал-Џоланију пред своју јавност, али нису избегли нешто што бисмо могли назвати етичком тачком пуцања читавог концепта метаморфозе тероризма у демократију.

Они, наиме, нису оспорили легитимитет Абу Мухамеду ал-Џоланија, што би требало да буде значајна лекција свима у Србији и такозваном "региону".

Изражавајући извесну забринутост, због предочене трансформације тероризма у "демократију", неки од њих су, попут Еуроњуза, навели да је трансформација џихадисте у градитеља државе "пред великим испитом".

Показало се, наиме, да терористи, уколико су подобни, и те како могу да граде државу, што је, да поновимо, случај и на Косову и Метохији.

Страх од ширења сунитског екстремизма

Режим Башара ел-Асада, какав год да је био, Сирију је третирао као мултиетничко и мултиконфесионално друштво. Наставак рата у тој земљи, започетог код нас толико пута виђеном политичком побуном на трговима, али зарад интереса капитала и улагања у гасовод, а не због добробити Сиријаца, данас је извесност, а продор сунитског тероризма озбиљно упозорење за Балкан и Европу.

Када Еуроњуз и остали западни медији наводе како је поменути терориста "одбацио свој идентитет као радикални исламски герилац" тако што је "одлучио да носи одела током интервјуа", они нас, заправо, наводе да заборавимо да одело не чини човека.

Терориста може да говори о изградњи државних институција убедљиво као Војислав Коштуница својевремено, али он и даље остаје само терориста, не постаје тим чином ни демократа, ни легалиста, ни државник.

Када Абу Мухамеду ал-Џолани за Си-Ен-Ен каже да Сирија "заслужује систем управљања који је институционализован, а не у ком један владар доноси произвољне одлуке", нудећи могућност да инкарнација Ал Каиде звана Хајат Тахри ал-Шам буде на крају распуштена, он нас, посредством Си-Ен-Ен-а наводи да помислимо да су терористи ти који могу да обезбеде стабилност и демократију у Сирији.

Владавина према исламским законима

Искуство Косова и Метохије, Либије, али и Авганистана, наводи нас да то није баш тако.

Абу Мухамеду ал-Џолани је са исламском државо и Ал каидом повезан више од две деценије, мењајући политичке наслове према геополитичкој потреби.

Он је најпре ратовао у Ираку, одакле га је "чувени" вођа Исламске државе Ал Багдади послао да у Сирији потпомогне обојену револуцију која је започињала 2011. године.

Метаморфоза Абу Мухамеду ал-Џоланија, заправо, почиње 2013. године, када он одбија наређење Ал Багдадија да буде формирана Исламска држава Ирака и Сирије, односно ИСИС.

Ту почиње његово заклањање на верност Ал Каиди, дистанцирање од ИСИС-а и борба Нусра фронта против ИСИС-а, што је концепт који је, врло извесно, будућност Сирије, укључујући њену курдску заједницу и остале играче на терену, сада закључно са Израелом.

Наш избор

Рат у Сирији није завршен: Каква је судбина Башара ел Асада

Не треба заборавити да је Абу Мухамеду ал-Џолани, пре само коју годину, као циљ своје борбе наводио увођење шеријата у Сирију, стављајући до знања, како нас је и Еуроњуз пре који дан поштено подсетио, да у Сирији неће бити места за алавите, друзе, шиите и хришћане, баш као што на Косову и Метохији све мање места има за Србе.

На концу, Абу Мухамеду ал-Џолани је "прекинуо" везе и са Ал Каидом, након чега је Хајат Тахири ал-Шам постао терористичка група са "пет звездица".

Не треба сметнути с ума ни да је Абу Мухамеду ал-Џолани први интервју америчким медијима, односно мрежи Пи-Би-Ес дао пре три године, тада већ у блејзеру и са кратком косом пуном гела, када је напоменуо да његова "група" не представља претњу Западу и да су санкције уведене против његових терориста "неправедне".

Проблем Сирије више није власт Башара ел Асада, већ перспектива оружаног и значајним делом терористичког "плурализма".

Терористи нигде, па ни у Сирији, нису донели демократију и стабилност друштва. То је, ваљда, аксиом.

Питање Сирије, њених завађених терористичких фракција, верских и етничких група, укључујући економске и геополитичке интересе регионалних и светских играча и извесност наставка обрачуна исламистичких и осталих група, није нешто што је баш тако далеко од Србије и Балкана.

Ово тим пре што смо годинама уназад и те како, поред осталог, осећали последице покушаја политичког преврата и рата који је уследио у тој земљи, а покушавају да нас увере како је сломљену кичму могуће исцелити фотошопирањем рендгенског снимка.