Можда су се западни лидери, попут председника САД Џозефа Бајдена, немачког канцелара Шолца, француског Макрона или неизбежне Урсуле фон дер Лајен, прерано обрадовали због државног преврата у Сирији.
Главни задатак Русије је да "отрезни" полуделе западне елите. Односно, да протера НАТО из Украјине и врати Алијансу на границе из 1997, по могућности без употребе нуклеарног оружја, сматра угледни руски геополитичар, директор Факултета за економију и светску политику, професор Сергеј Караганов.
Када се отрезне америчке и европске политичке елите све ће доћи на своје место. Украјина ће се вратити под окриље Русије.
"За 20 година, уколико прођемо овај период и избегнемо велики рат, свет ће имати много стабилнији систем, са четири велике силе. То су Русија, Индија, Кина и САД. И оне ће међусобно комуницирати. Сада гледамо болне грчеве Европе, која корача ка светском рату. Видимо и да је Бајденова администрација, у знак опроштаја, одлучила да направи још једну збрку, издајући наређење да се покрену ракетни удари наоружањем дугог домета по руској територији", изјавио је професор Караганов у интервјуу за сајт "Аргументи и факти".
"Да ситуација у америчкој унутрашњој политици још није на прекретници", додао је Караганов, "препоручио бих конвенционални удар на циљеве на територији НАТО-а и запретио да ће следећи удар бити нуклеарни. Али, сада нећу предлагати нашем руководству да то уради, јер је сасвим очигледно да Бајденова администрација и сви европски ниткови, који се врте око ње, желе да, по сваку цену, изазову ескалирају и продуже рат у Украјини".
Још један котао у Сирији
Вратимо се сада Сирији. Ситуација у овој земљи има очигледне аналогије са сада већ фамозном инвазијом украјинских снага на Курску област.
"Међутим, тражити да се склопи договор о миру (између САД и Русије) само о Украјини, значи лечити симптом и игнорисати прави лек", пише бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе".
Како примећује веома цењени руски војни аналитичар и дописник агенције ТАСС Марат Хајрулин: "Многи виде догађаје у Сирији или Грузији као покушај отварања нових фронтова против Русије. Али, у овом случају прикладније је повући директне паралеле са нападом на Курск, који је украјинске оружане снаге ставио у готово безнадежни положај".
"Думстерс" је руски израз за коментаторе који виде "само мрачну страну догађаја", додаје Крук, а то је порок који је био прилично распрострањен током совјетске ере.
"Сада је мрежа руских ратних блогера", додаје Хајрулин, "започела још једну серију жалопојки и јадиковки, овог пута о Сирији, где је, наводно, 'све изгубљено за Русију'".
Кључ је, додаје Хајрулин, у следећем: "Онај ко контролише ваздушни простор контролише читаву земљу. Прошле године, Русија је формирала Специјални ваздухопловни корпус, који је намењен за операције у иностранству. Састоји се од четири пука, који укључује и пук авиона Су-35. Тренутно, само два Су-35 контролишу читаву територију Сирије. Замислите какве би биле последице да се распореде 24 такве летелице изнад Сирије. А Русија је за то потпуно способна".
Друга кључна тачка је, наставља Хајрулин, "зближавање Ирана и Русије": "Израел и САД, уз учешће Турске, изазвали су обнављање иранског присуства у Сирији".
Сирија је кључна земља у израелско-америчком плану за преуређење Блиског истока. Сирија је кључна и у отпору пројекту "Великог Израела". Англосаксонска дубока држава безрезервно подржава амбицију Израела да успостави регионалну хегемонију. Зато је Запад је одобрио Ердоганове акције против сиријског председника Асада.
"Међутим, Хајрулинова поента је у томе", каже Крук, "што овај сиријски 'трик', веома личи на украјински у најмању руку непромишљени план о нападу на Курск.
У нападу на Курск су ангажоване украјинске елитне јединице са линија у Донбасу.
"Уместо да ослаби Москву, што је била намера НАТО-а, Курск је дао прилику Русима за уништавање елитних снага Кијева".
Сиријом су завладале исламисти из милиције Хајат Тахрир ел Шам (ХТШ) и такозване Слободне сиријске армије. Обе групе су "пачворк организације" (пачворк – ћебе од крпица), са разним фракцијама, које се боре око новца, граничних прелаза, дроге и шверца.
"У суштини, то је само још један котао", закључује Хајрулин, "који није претерано ефикасан у борби, али је веома похлепан".
"Осим тога, руске Ваздушно-космичке снаге су уништиле све командне центре ХТШ-а и постоји велика вероватноћа да је руководство групе обезглављено", додаје Хајрулин.
Да ли је Ердоган погрешио у коцкарској игри?
У међувремену, и шефови израелских обавештајних служби почели су да осећају проблеме у вези са овом "паметном иницијативом" Запада, која коинцидира са паузом Израела у борбама у Либану. Теоријски, пресецањем рута снабдевања из Сирије, Израел би био у позицији да започне други део напада на Хезболах.
Све у свему: уместо слабљења Хезболаха, Израел је добио нове војне обавезе. Дакле, како закључује бивши британски обавештајац, Ердоган је можда погрешио у овој коцкарској игри: разбеснео је Москву и Техеран, а у Турској га нападају што је стао на страну САД против Палестинаца. Уз то, он није задобио никакву подршку арапских земаља.
Осим тога, како примећује аналитичар Фил Мартинс на сајту "Геополитика": "Хиљаде људи у Сирији, хришћана, Друза, секуларних, Алавита, сунита или шиита, биће убијено из верских или политичких разлога. Још стотине хиљада ће побећи, углавном у Европу. Хаос у Сирији поново постаје велики проблем за Запад".
Русија је велика сила која може себи да приушти тврдоглаву игру са Ердоганом, додаје Крук. Тренутно, неки контакти између Трамповог тима и Кремља већ извесно постоје. Али, како закључује Крук: "Трамп је познат по томе што маше великом батином, галами и прети. Када заврши представу, он пристаје на договор".
Трампови следбеници су убеђени да ће Трамп успети да наметне своју вољу Кремљу и да ће тако окончати рат у Украјини. Међутим, они не виде колико се свет променио.
"Америка, једноставно, није оно што је била", додаје Крук.
Путин је, 29. новембра у Астани, поновио ранија упозорења: "Дозволите ми да истакнем кључну ствар: жеља Русије није да привремено створи примирје или прекид ватре, што би Запад више волео – да дозволимо кијевском режиму да се опорави, поново наоружа и припреми за нову офанзиву. Понављам: ми не желимо да разговарамо о замрзавању сукоба, већ о његовом коначном решавању".
Путин је био крајње јасан: решење је, у терминологији енглеског геполитичара Хелфорда Мадиндера, у повлачењу јасних граница између атлантистичких "интереса" и интереса "Светског острва".
Караганов то формулише на следећи начин: "Наш циљ је да олакшамо повлачење САД, што је могуће мирније, са позиције глобалног хегемона, коју Америка више нема. "И да избацимо Европу као било каквог међународног актера. Нека се полако кува у сопственим соковима", додаје Караганов.
Односно: сада и САД схватају да не могу да победе у овом рату. Америка ће сигурно, у догледној будућности, остати непоуздан партнер, будући да је прекршила читав низ међународних споразума. Али, најважнији циљ овог рата је, сматра Караганов, да у њему буде поражен реваншизам Европе: "Почетна преговарачка позиција је очигледна и не треба је мењати: повратак НАТО-а на своје границе из 1997. године".
То ће, очигледно, бити веома горка пилула за другу Трампову администрацију. Остаје нада да се Трамп неће одлучити да запали читав свет због овог "огромног понижења", додаје професор Караганов.