Да ли је Луиђи Манђоне "херој": Американци имају све више разумевања за политичко насиље

Да ли је он херој? Убица? Или оба? Отприлике у исто време када су се ове недеље појавили мимови под тагом "ослободите Луиђија" са бркатим водоинсталатером из игрице "Супер Марио Брадерс", корисници друштвених мрежа масовно су делили Тонија Сопрана из чувене серије "Сопранови" како изговара име Луиђија Манђонеа, човека оптуженог за убиство генералног директора компаније "Јунајтед хелткер" Брајана Томпсона на Менхетну.

Док двадесетшестогодишњи Американац италијанског порекла у притвору чека на екстрадицију из Пенсилваније у Њујорк, постови који величају његов изглед и грађу, преко оних у којима се нагађа ко би могао да га игра у касновечерњој комедији "Сатердеј најт лајв", до оних осуђујућих и претећих, упућених запосленима у Мекдоналдсу у Пенсилванији само зато што су га препознали и пријавили полицији.

Убиство на Менхетну: Чин лудака или потез очајника

Све набројано осликава занимљив тренутак у Америци у 21. веку - где друштво никад није било толико медијски засићено и подељено - али не и око питања да ли је реч о "праведном осветнику" и неком коме се треба дивити - као и у случају озлоглашених имена из америчке прошлости: Бони и Клајда, Џона Дилинџера, Д.Б. Купера и других.

"Асошијетед прес" пита се како толико много људи може некога да сматра херојем када га правила, тј. закон, која регулишу америчко друштво, третирају као потпуну супротност?

Романтична фигура

Манђоне се налази у затворској ћелији у Пенсилванији док чека изручење Њујорку под оптужбом за убиство. Мало је нових информација доступно о могућем мотиву, иако су списи пронађени у његовом поседу наговештавали мржњу према корпоративној похлепи и бес према "паразитским" компанијама за здравствено осигурање.

На то указује детаљ, односно речи исписане на чаурама нађеним на месту злочина - "одуговлачи", одбиј" и "уклони", којима се служе здравствене куће како би избегле одштетне захтеве.

Бројни постови комбинују очигледан презир према здравственим осигураницима са хумором.

"Он је предузео мере против приватних компанија за здравствено осигурање, то је оно што је урадио. Он је храбри италијански мученик. У овој кући, Луиђи Манђоне је херој, крај приче!", написала ке једна анонимна особа у посту на Иксу.

Има и оних који су га повезали са термином - вигилантизам - појмом који подразумева преузимање закона у своје руке. Један од њих је и гувернер Пенсилваније, Џош Шапиро. 

Шапирови коментари - оштри, страствени и, неизбежно, политички - враћају дискурс на то да, за разлику од обичних грађана, нема разумевање за политичко насиље.

"Не убијамо људе хладнокрвно да бисмо решили политичке разлике или изразили став", рекао је гувернер. "У грађанском друштву, сви смо мање безбедни када идеолози учествују у осветничкој правди. Чујте ме о овоме: он није херој. Прави херој у овој причи је особа која је позвала полицију у Мекдоналдсу".

Регина Бејтесон, помоћница професора политичких наука на Универзитету Колорадо у Боулдеру, не слаже се да на Луиђија може да се примени термин вигилантизам, јер "жртва није била повезана ни са једним конкретним злочином или преступом". Како она то види, овај случај јој више личи на домаћи тероризам.

Она ипак сматра да су претње изборним радницима, тужиоцима и судијама које су све чешће – плус атентати на новоизабраног председника Доналда Трампа – могући знаци да би личне притужбе или политичке агенде могле постати учесталије.

"Американци изражавају већу подршку или барем разумевање — за политичко насиље", рекла је она, пренео је АП.