Трамп хоће да ЕУ пошаље трупе у Украјину? Подстиче и Кину да предузме корак
Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп предложио је да чланице ЕУ пошаљу мировњаке у Украјину да надгледају потенцијални прекид ватре са Русијом, објавио је "Волстрит џорнал", позивајући се на добро информисане изворе.
Трамп се кандидовао за Белу кућу уз обећање да ће преговарати о брзом окончању руско-украјинског сукоба.
У недавном разговору са француским председником Емануелом Макроном и украјинским лидером Владимиром Зеленским прошле суботе, Трамп је тврдио да би "Европа требало да игра главну улогу у надгледању прекида ватре и да америчке трупе неће бити укључене у тај процес, наводи "Волстрит џорнал", позивајући се на званичнике обавештене о детаљима трилатералног састанка у Паризу.
"Извори листа су навели да је предлог почео као тиха расправа између британских и француских званичника о тој могућности, пре него што су укључили Трампа, Зеленског и друге лидере.
Према једном извору, Трамп је такође подстакао ЕУ да захтева од Кине да изврши притисак на Русију да оконча рат, сугеришући употребу царина као средство уцене.
Дискусије су још у раној фази, наводи лист, тако да питања о томе које би земље биле укључене, са колико трупа и какву би улогу у подршци мисији имале САД, остају нерешена.
Хипотетички, мировна или посматрачка мисија у Украјини не би била под командом НАТО-а, већ би укључивала трупе из земаља чланица блока који предводе САД, према неименованим званичницима који су признали да је то нешто за шта нису сигурни да ће Русија прихватити.
Такође је нејасно да ли ће европски савезници Вашингтона моћи да поштеде војнике или ће имати политичку подршку код куће за такву мисију.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте позвао је лидере Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Пољске да се састану са Зеленским у Бриселу како би разговарали о безбедносним гаранцијама за Кијев, изјавила су два званичника за "Волстрит џорнал".
Међутим, према неименованим сарадницима, Трамп није "везан" никаквим посебним планом за окончање сукоба и "није дубоко размишљао о том питању" док се припрема за инаугурацију 20. јануара.
Русија је више пута говорила да би придруживање Украјине НАТО-у представљало претњу њеној националној безбедности. Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков описао је чланство Украјине у Северноатланстком савезу као "категорички неприхватљиво" за Москву, наводећи то као један од главних узрока за отпочињање Специјалне војне операције.
Руски председник Владимир Путин још у јуну изнео је предлог мирног решења сукоба СВО који је подразумевао признавање статуса Крима, Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорошке области као региона Русије, демилитаризацију и денацификацију Украјине, укидање антируских санкција и војну неутралност Кијева.