Опозив председника Јужне Кореје коштао је Вашингтон важног савезника
Председник Јужне Кореје Јун Сук Јеол променио је курс јужнокорејске дипломатије као ниједан лидер пре њега, јасно сврставајући своју земљу уз Сједињене Америчке Државе, пише "Њујорк тајмс".
То је чинио увођењем санкција Северној Кореји, учешћем у заједничким војним вежбама, измирењу с Јапаном, што су САД нарочито похвалиле, како би се заједнички супротстављали Кини. Изговарао је хвалоспеве западним вредностима као што је слобода, а његов савез са Вашингтоном омогућио је успон Јужне Кореје као глобалне економске и културне силе, наводи се у тексту.
Критиковао је "руску инвазију на Украјину" као "кршење међународног права" продајући оружје и муницију земљама које су подржавале Кијев. Устао је против Кине, која је Јужној Кореји потребна као трговински партнер, супротстављајући се њеним "незаконитим поморским потраживањима" у Индо-пацифичком региону.
Сада, пошто је он остао без власти након опозива, његова спољна политика — и мукотрпна изградња савеза са Вашингтоном — суочава се са могућношћу распада. Јун није оптужен због своје спољне политике. Али његова дипломатска агенда — његово највеће наслеђе — могла би да буде једна од највећих жртава његовог пада, пише "Њујорк тајмс".
Подсећа се да је Јун суспендован са места председника, а Уставни суд је у понедељак почео прелиминарне расправе о томе да ли да га врати на функцију или да га формално смени.
Вашингтон није могао пожелети бољег савезника од Јунове владе, каже сарадник Центра за нову америчку безбедност Дијеон Ким додајући да је, док се не сазна ко је следећи председник Јужне Кореје, Америка изгубила кључног савезника међу лидерима.
Јун је поништио своје политичко наслеђе одлуком да изненада уведе ратно стање у земљи и препусти војсци управљање државом, оцењује се у тексту.
Његова одлука бацила је Јужну Кореју и америчку политику у региону у дубоку неизвесност, у време када Северна Кореја ескалира своју нуклеарну претњу и када је администрација непредвидивог Доналда Трампа спремна да уздрма савез са Сеулом, оцењује "Њујорк тајмс".
Подсећа се да је након политике његовог претходника Мун Џае Ина, који је "упорно водио дијалог са Северном Корејом", што је изазивало тензије с Вашингтоном, Јун инсистирао да Сеул више не би требало да буде "двосмислен" око тога на чијој је страни у ривалству између Вашингтона и Пекинга.
У својој најхрабријој спољнополитичкој иницијативи, прекинуо је застој у односима са Јапаном обећавши да Сеул више неће тражити одштету за жртве принудног рада током јапанске колонијалне владавине. Тај потез био је непопуларан у Јужној Кореји, а људи су изашли на улице како би га прогласили издајником.
Прогресивни лидер из главне опозиционе Демократске партије вероватно ће победити на следећим изборима, а странка се залаже за одржавање деликатнијег балансирања између Вашингтона и Пекинга, као и за дијалог са Северном Корејом.
"Ако, као што се чини вероватним, Демократска партија поврати власт, спољна политика Јужне Кореје изгледа спремна да се окрене ка смиривању односа са Северном Корејом, поштовању Кине, непријатељству према Јапану и скептицизму према Сједињеним Државама", рекао је потпредседник Института за политику азијског друштва са седиштем у Њујорку Дени Расел.
У интервјуу за "Њујорк тајмс" прошле недеље, Ли Џае Мјунг, лидер Демократске странке, покушао је да ублажи такве забринутости. Он је Јуна назвао "непотребно покорним" према Јапану и "превише антагонистичким" према Кини. Али је рекао да подржава трилатералну сарадњу са Вашингтоном и Токијом.
"Потребан нам је однос са Кином у којем можемо да тражимо практичне интересе у мери у којој смо и даље у складу са политиком САД о Кини и не штетимо нашим односима са Вашингтоном", рекао је Ли Џае Мјунг.