Панамски канал је у власништву Панаме, али новоизабрани амерички председник Доналд Трамп је оптужио ову централноамеричку државу да наплаћује "прекомерне накнаде за америчке бродове".
У две објаве на друштвеној платформи "Истина", Трамп је запретио и да ће САД поново преузети контролу над Панамским каналом уколико Панама не буде поштовала услове споразума из 1977. о правним статусу овог пловног пута.
"Ако се не поштују морални и правни принципи нашег величанственог геста препуштања канала Панами, онда ћемо захтевати да нам се Панамски канал врати, у потпуности и без питања", написао је Трамп.
Нејасно је шта је подстакло Трампа да се огласи поводом Панамског канала, примећује Ројтерс.
Током последње две деценије, Кина је све присутнија у Латинској Америци. На пример, компанија која има седиште у Хонг Конгу, управља двема лукама на сваком крају канала, мада ниједна кинеска компанија не одлучује о томе чији ће бродови пролазити бродова кроз овај критични пловни пут.
Такође, Трамп је оптужио и Кину због растућег утицаја над Панамским каналом, што је, према његовом мишљењу, забрињавајући тренд за америчке интересе. Иначе, америчка предузећа зависе од Панамског канала због промета роба између Атлантика и Пацифика.
Управа Панамског канала известила је да је током прошле године овај пловни пут зарадио суму од скоро пет милијарди долара. Међутим, каналом управља панамска Управа за Панамски канал, а Кина до сада није показала жељу да канал стави под своју контролу.
У Панами је недавно на председничким изборима победио проамерички кандидат Хосе Раул Мулин, који је обећао да ће "Панаму приближити САД".
Фактор звани Кина
САД су 1903. потписале споразум са Панамом, који јој је омогућио да изгради канал кроз превлаку која повезује Пацифик и Атлантик. Заузврат, САД су гарантовале неутралност канала, што је значило да ће бити отворен за све, и контролисале су земљиште са обе стране пловног пута. Овај регион, познат као Зона Панамског канала, био је под управом САД, а амерички закони су се примењивали на све његове становнике.
После деценија напетости између САД и Панаме због питања власништва над Панамским каналом, Картерова администрација је 1977. потписала споразум са војним диктатором Панаме Омаром Торијосом, о преношењу контроле над овим виталним пловним путем. Према условима тих споразума, САД су задржале право да "бране канал од било чије претње".
Међутим, политички аналитичари тврде да одредбе овог споразума не омогућавају САД да легално преузму контролу над каналом. Заправо, за разлику од тврдњи које износи британски Ројтерс, да остаје нејасно шта је подстакло Трампа за запрети Панами одузимањем власништва над каналом, све постаје савршено уколико узмемо у обзир фактор звани Кина.
Како тврди социолог Рикардо Мартинс на сајту "Њу истерн аутлук", растући економски и геополитички утицај Кине у Латинској Америци постаје све већи изазов традиционалној доминацији САД у Латинској Америци.
Како примећује Мартинс: "Кинеска Иницијатива 'Појас и пут' (БРИ) је значајан покретач који доводи до смањења утицаја САД на Латинску Америку и нуди земљама региона алтернативни извор капитала. Заузврат, Кина добија приступ кључним ресурсима, тржиштима и стратешком позиционирању. Многе земље у Латинској Америци, попут Аргентине, Бразила и Чилеа, окрећу се Кини због трговинске и развојне помоћи. Оне то виде као шансу да смање зависност од САД."
"Америчка дипломатија царина и претњи, одгурнула је многе земље Латинске Америке од САД", закључује овај социолог.
Осим тога, Пекинг нуди латиноамеричким земљама трговинске споразуме без било каквих политичких условљавања и због тога ће се окретање ка Кини, без икакве сумње, наставити.
Кина побеђује у бици за срца и умове Латиноамериканаца
Кинеска стратегија комбиновања економског прагматизма са дипломатским ангажманом има одјека у многим латиноамеричким државама, које се суочавају са инфраструктурним дефицитима. За разлику од САД, које "помоћ" дају под политичким условима, Кина нуди безусловну финансијску подршку, што је чини привлачним партнером и консолидује сарадњу под ознаком "Југ-Југ".
"Као резултат тога, земље попут Бразила и Перуа се све више окрећу ка Пекингу, а то руши традиционалну хегемонију САД", додаје Мартинс. Штавише, Кина је постала први трговински партнер за Бразил, Чиле, Перу и Уругвај, и друга за Бразил и Аргентину, и у трговини и по страним инвестицијама.
Трамп, с друге стране, ризикује да ставом конфронтације сасвим отуђи Латинску Америку, закључује овај социолог.
"Насупрот томе, фокус Кине на инфраструктуру и друштвено-економски развој јача њене геополитичке позиције."
Трамп наставља са империјалистичком реториком, која постаје све непријатнија за Латинску Америку; насупрот томе, кинески лидер Си Ђинпинг говори о "заједничком развоју". То је стратегија у којој "сви побеђују".
"Изгледа да Кина побеђује у бици за срца и умове Латиноамериканаца", додаје Мартинс.
Другим речима, Трампова администрација ће морати да пронађе равнотежу између одржавања утицаја САД у свом "дворишту" и супротстављања "растућем утицају Кине". У том смислу, претње Панами о "одузимању власништва" над Панамским каналом нису добар знак.
САД настављају да живе у својим заблудама. Америчка спољна политику остаје непредвидљива, конфронтирајућа и усмерена на заштиту интереса САД "изнад свега". Насупрот њих је свет мултиполарности. Читава Латинска Америка се данас суочава са све сложенијом геополитичком реалношћу, у коме је присуство Кине све теже игнорисати.