Вашингтонска мочвара, бриселско царство, Зеленски, Си-Ен-Ен, Светска здравствена организација, НАТО... са зебњом чекају 20. јануар и Доналда Трампа. Више разлога за свечани дочек Нове године немају ни невладине организације, јер су и оне на црној листи новог шефа Беле куће.
Да се ен-џи-о свет не опусти у претпразничној атмосфери побринуо се будући потпредседник САД Џеј Ди Венс. Једном реченицом на друштвеној мрежи "Икс" подсетио их је да нова Трампова администрација неће одустати од преиспитивања финансирања невладиних организација.
А све је кренуло од Илона Маска, АфД-а и Немачке. Масков твит да само "АфД може да спаси Немачку", за истраживача вашингтонске Фондације за одбрану демократије Ивану Страднер био је црвена крпа:
"Ово је тако опасно. Ако ово није довољно јасно, то је оно што он такође жели да уради у САД. Ако АФД победи у Немачкој, имаћемо сасвим другачији свет. АФД није опасан само за Европу, већ и за САД", реаговала је Страднерова, такође, на "Иксу".
Али онда је, терајући Маска истерала вука - стигао јој је одговор од Џеј Ди Венса који је прво подсмешљиво написао да је "тако опасно за људе да штите своје границе", а онда се вратио и додао:
"Питам се колико новца послодавац ове особе добија од америчких пореских обвезника?"
Џеј Ди Венс вероватно не зна ко је, у шуми невладних организација, баш Фондација за заштиту демократије, а још мање ко је Ивана Страднер. Али је иза бујице фраза препознао активисте и организације које не морају да улажу напоре како би зарадиле на тржишту. И препознао оне који не живе у свету чињеница већ у свету парола.
На сајту ове НВО, која воли да о себи мисли као о објективној организацији, али не воли да открива своје финансијере, пише да је специјалност Страднерове "проучавање руских безбедносних стратегија и војних доктрина како би разумела на који начин Русија користи информационе операције за стратешку комуникацију". И то не само техничке аспекте, већ и психолошке.
Своја знања из психологије, која пре личе на мотивационе говоре, редовно демонстрира на твитеру. Тако је пре две године Страднерова, иначе специјални извештач "Кијев поста", открила руску Ахилову пету:
"Једна од највећих руских слабости јесте њихова неспособност да контролишу емоције и са својим словенским, емоционалним ставом често греше. Зато Американци и Британци рационалним начином размишљања могу да излуде Кремљ".
Овај твит амерички новинар Глен Гринвалд, који је у "Гардијану" објавио чланке о шпијунирању грађана, користећи податке Едварда Сноудена, и за то добио "Пулицера", назвао је "неком врстом мајн кампфа расизма".
"Да ли ће Американци и Британци са својим супериорно-рационалним мозговима тријумфовати над инфериорно-емоционално руско-словенским мозговима", ироничан је био Гринвалд.
Ивану Страднер Србија је видела много пре твитер публике. А пре Фондације за одбрану демократије њу је открила једна друга фондација - Делта. Наиме, ова тридеседдеветогодишњакиња у Америку је отишла пре десет година, пошто је добила стипендију из задужбине Мирослава Мишковића.
После седмогодишњег студирања на београдском Правном факултету и са просеком 8,58, који је доња граница за добијање стипендија, Ивани Страднер се срећа осмехнула када је Делта фондација одлучила да финансира њено школовање на Универзитету Беркли. Америку је Ивана тада видела другачијом диоптријом:
"Још током основних студија била ми је велика жеља да наставим са изучавањем међународног права у Америци. Знам, изгледа парадоксално што сам отишла у земљу која највише крши међународно право да се усавршавам из те области, али то и јесте била поента – да учим међународно право какво јесте, а не како би требало да буде", причала је за један српски портал као студенткиња прве године докторских студија на Универзитету Беркли.
И тада је имала јаку жељу да се врати у Србију и да постане судија Уставног суда. Али изгледа да се све променило када је дотакла америчко тло. Или је Ивана, као тек свршени студент, схватила да ће до циља доћи ако прича оно што њени послодавци желе да чују. Јер данас ова Ивана Страднер из САД и она Ивана Страднер из Србије вероватно још једино заједничко имају матични број.
Пошто је добила стипендију, Американцима је објашњавала да је у обећану земљу дошла "због искуства са комунизмом". И због туробног живота у социјализму. А да је остала у Србији имала би искуство и са диктатуром. Овако је демократски неосвешћена власт нервира на даљину, јер не само да неће да уведе санкције Русији, већ и на Пекинг гледа диоптријом пријатеља. Уместо кроз нишан. Јер нам Пекинг кроз Конфучијеве институте протура "најперфиднију пропаганду".
Због тврдоглавог одбијања Србије да уђе у НАТО Ивани се диже коса на глави. Посебно од оних који би да је убеде како је бомбардовање 1999. године - агресија. Ако се она живота у социјализму сећа као петогодишњакиња и ако је комунизам спознала чак и пре свог рођења, ваљда је као старији основац била способна да разликује интервенцију од агресије. Зато се из петних жила опирала чак и помисли да Русија тражи пред Саветом безбедности УН да се дискутује на ову тему.
"Ово ће покренути још један круг руских дезинформација о наводној агресији НАТО-а на Србију, најближег савезника Москве на Балкану. Ово је део напора Кремља да наслика НАТО и Сједињене Државе као непријатељске актере, чиме се оправдава сопствена агресија Русије против Украјине и других европских земаља", поручила је Страднерова и још једном на личном примеру демонстрирала западњачки прагматизам.
Или опортунизам?