Г7 је "управни одбор слободног света", каже Џејк Саливан, саветник за националну безбедност председника Џозефа Бајдена. Ако је тако, слободни свет има проблем. Већина влада Г7 сада је толико оптерећена домаћим политичким проблемима да нису у стању да управљају сопственим земљама - а камоли слободним светом.
Примера ради, у Француској је влада недавно пала након што није могла да усвоји буџет. Нови премијер је постављен али га чекају исти проблеми.
Немачка иде на изборе након распада семафор коалиције коју предводи Олаф Шолц. Недавни избори у Јапану довели су до тога да је владајућа Либерално-демократска партија изгубила већину први пут од 2009. године. У Канади се скоро деценија на власти Џастина Трудоа ближи крају.
Изван САД, једине две земље Г7 које би могле да тврде да имају стабилну владу су Велика Британија и Италија, с тим што је Кир Стармер после пет месеци на функцији непопуларнији од било ког премијера Велике Британије у протекле четири деценије.
Па шта мучи Г7? Као и увек, локални проблеми али и два велика свеобухватна фактора који отежавају скоро свим демократијама Г7 да одрже стабилне владе.
Први је одумирање политичког центра и успон популистичких партија. Други је фискални притисак изазван спорим растом, старењем друштава, пандемијом, финансијском кризом из 2008. и захтевима за повећањем потрошње на одбрану.
Повратак Доналда Трампа у Белу кућу вероватно ће допринети атмосфери политичке нестабилности широм Г7, оцењује "Фајненшел тајмс" и подсећа да десничарске и популистичке странке широм Г7 сада имају пријатеља у Белој кући