Кина против америчког Закона о националној одбрани, најављује одлучне и снажне мере
Након што су Сједињене Америчке Државе (САД) усвојиле Закон о националној одбрани за фискалну 2025. годину, Кина је данас саопштила да дубоко жали, као и да се одлучно противи поменутом америчком закону.
Кинеска медијска група подсетила је да је одлазећи амерички председник, Џозеф Бајден, јуче потписао Закон о националној одбрани за фискалну 2025. годину који предвиђа војни буџет САД у износу од 895 милијарди долара.
САД да се одрекну хладноратовског менталитета и наоружавања острва Тајван
Портпарол кинеског Министарства спољних послова, Мао Нинг, тим поводом је изјавила да САД, из године у годину, преувеличавају "кинеску претњу". Она је истакла да САД праве проблеме војном подршком Тајвану, злоупотребљавају државну моћ за репресију над кинеским научним, технолошким и економским развојем, ограничавају кинеско-америчке економске, трговинске и међуљудске размене, што, како је рекла, угрожава кинески суверенитет, безбедност и развојне интересе, али и омета напоре обе стране за стабилизацију билатералних односа.
"Кина позива САД да се одрекну хладноратовског менталитета и идеолошких предрасуда, да на развој Кине и кинеско-америчке односе гледају на објективан и рационалан начин, да се са озбиљношћу придржавају принципа једне Кине и три заједничка саопштења између две земље, да престану са наоружавањем Тајвана, да престану да политизују и заоштравају научно-технолошка, економска и трговинска питања, да престану да траже изговоре за повећање војних трошкова и одржавање хегемоније, као и да се уздрже од спровођења негативних одредби у поменутом закону у вези са Кином", нагласила је Мао, напомињући да ће њена земља предузети одлучне и снажне мере како би заштитила свој суверенитет, безбедност и развојне интересе.
Нарочиту пажњу у Кини привукао је део поменутог америчког закона који се односи на Кину, што је наишло на противљење Пекинга.
Да ли је нови амерички закон корак ка стварању "азијског НАТО"-а?
Подсетимо, САД су раније најавиле значајно прекомпоновање свог војног присуства у Јужном кинеском мору и земљама у непосредној близини Кине, под фирмом обуздавања Пекинга и националне одбране, иако је Јужно кинеско море хиљадама километара удаљено до Хаваја или обала Калифорније.
Бела кућа је 21. децембра саопштила да ће Тајвану пружити нови контигент војне "помоћи" у вредности од 571,3 милиона долара. Истог дана, Министарство одбране САД објавило је да је Стејт департмент одобрио продају оружја Тајвану у укупном износу од 295 милиона долара.
Министарство спољних послова Кине тим поводом је саопштило да САД поново продају наоружање кинеском региону Тајван, озбиљно кршећи принцип једне Кине и три заједничка саопштења Кине и САД, озбиљно нарушавајући суверенитет и безбедносне интересе Кине, што је, како је наведено озбиљно кршење обећања америчких лидера да неће подржати такозвану независност Тајвана и озбиљан сигнал сепаратистичким снагама.
"Кина је изразито незадовољна и чврсто се противи томе, а САД је тим поводом уложила званични демарш", навело је поменуто кинеско министарство.
Кинеска медијска група тим поводом је навела да питање Тајвана представља срж кључних интереса Кине и да је то острво прва непремостива црвена линија у кинеско-америчким односима, наводећи став Министарства спољних послова да ће Кина предузети све неопходне мере да чврсто заштити национални суверенитет, безбедност и територијални интегритет.
Бахат закон о "одбрани" у земљи са пола милиона бескућника
Наводећи разлоге кинеског противљења америчком Закону о националној одбрани за фискалну 2025. годину, Кинеска медијска група цитирала је сенатора Бернија Сандерса који је тим поводом изјавио да САД није потребан буџет за одбрану од скоро билион долара, када се земља суочава са око пола милиона бескућника, децом која не добијају довољно хране и старим особама које не могу да плате грејање.