Топ догађаји 2024: Од повратка Трампа и јачања деснице, до одласка Асада и деколонизације Африке

Ове године насловима су доминирали сукоби - у Украјини, Судану и на Блиском истоку. Израелски лидер је оптужен за ратне злочине, док је оружана опозиција срушила Башара ел Асада у Сирији.

Протекла 2024. је била рекордна година за изборе широм света, са више од половине становништва планете које је гласало у 80-ак земаља.

У Сједињеним Америчким Државама 2024. је била година у којој је Доналд Трамп поново изабран за председника, а часопис "Тајм" га је поново прогласио особом године. То се догодило у години када је осуђен за кривична дела, преживео више атентата и победио два демократска кандидата у трци за Белу кућу.

Оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж је пуштен на слободу после 14 година правне борбе изабравши, како је рекао, слободу уместо неоствариве правде. Председник Ирана Ебрахим Раиси погинуо је у хеликоптерској несрећи, док је јужнокорејски председник Јун Суј Јеол шокирао многе прогласивши ратно стање у земљи.

Протести у Грузији су почели 28. новембра, након што је премијер Иракли Кобахидзе објавио одлуку да суспендује разматрање почетка преговора о чланству те земље у Европској унији до 2028. године.

Празнично расположење, ако га је и било, уништио је ужасан напад на божићни вашар у Магдебургу у коме је погинуло најмање петоро људи, док је више од 80 повређено.

Ово је пет најважнијих догађаја 2024:

Мајка изборних година

Година 2024. је почела као "мајка свих изборних година". Осамдесетак земаља које представљају четири милијарде људи одржале су изборе, а бирачи широм света кажњавали су политичаре на власти.

Дуго доминантне странке у Индији, Јапану, Јужној Африци и другде изашле су на своје изборе у нади да ће ојачати своју власт; уместо тога изгубили су места и нашли се у коалиционим владама. У Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, бирачи су послали актуелне странке на "клупу".

Истини за вољу, сер Кир Стармер је после пет месеци на функцији непопуларнији од било ког премијера Велике Британије у протекле четири деценије, док је Џозеф Бајден својим потезима успео да а) гурне свет на ивицу трећег светског рата и б) уништи своју деценијама грађену "политичку заоставштину".

Одлука француског председника Емануела Макрона да распише ванредне парламентарне изборе након што су десничарске странке постигле добре резултате на изборима за Европски парламент изборима довела је до супротних резултата и могла би га коштати председништва. У земљи која је била домаћин Олимпијских игара (и врло бизарног и "политички коректног" отварања истих), олимпијска година је довела до штафете премијера - укупно четири.

Немачка владајућа коалиција Олафа Шолца се распала, док Алтернатива за Немачку све више јача. Заправо, десница све више јача свуда у Европи, подстакнута разочарањем бирача у владајуће структуре, уморне од раста трошкова живота, финансирања Украјине, најезде миграната...

Блиски исток

Догађаји изазвани Хамасовим нападом на Израел у октобру 2023. одјекнули су на Блиском истоку 2024. Израел је наставио свој рат у Гази. Број мртвих сада премашује 45.000, а Појас Газе је на ивици глади. Израел је забележио бројне тактичке победе, укључујући убиство лидера Хамаса Јахје Синвара. Али његов стратешки циљ – пораз Хамаса – остао је недостижан.

Израел је у априлу бомбардовао ирански конзулат у Дамаску, што је довело до реакције Ирана, на коју је Израел опет одговорио, уз помоћ САД, "ограниченим" ваздушним ударима на иранске циљеве који су се наставили до краја године и у којима су убијени високи лидер Хамаса, дугогодишњи лидер Хезболаха Хасан Насралах.

Израелске копнене снаге такође извршиле инвазију на јужни Либан, потискујући снаге Хезболаха.

Сирија и одлазак Асада

Слабљење Хамаса и Хезболаха омогућило је оружаној опозицији у Сирији да сруше владу Башара ел Асада у децембру.

Асада је сишао са власти практично без испаљеног метка и добио азил у Русији, док је "оружана опозиција", доскорашње терористичке групе, преузела власт у земљи.

Сада се поставља питање да ли су ови догађаји на Блиском истоку поставили темеље за будући мир или су посејали семе за још већи хаос.

Повратак Доналда Трампа

Након немира на Капитолу 6. јануара 2021, чинило се да је политичка читуља Доналда Трампа написана, али ипак он се вратио и то јачи него пре.

Незадовољство јавности економском ситуацијом, све већим бројем илегалних миграната и, генерално, демократским председником Џозефом Бајденом, вратило је Трампа у Белу кућу.

Бајден је испао из трке у јулу након катастрофалне дебате која је потврдила сумње које су многи имали да је способан за још четири године на функцији. Демократе су се окупиле око Камале Харис као свог председничког кандидата, али без успеха. Трамп је победио - и то не за длаку како су многи очекивали, већ убедљиво. Републиканци сада контролишу и Конгрес и Сенат, што практично значи да је Трампова моћ "неограничена".

Деколонизација Африке

Грађански рат који је почео у Судану у априлу 2023. наставио се несмањеном жестином 2024. Суданске оружане снаге (САФ), предвођене генералом Абделом Фатахом ел-Бурханом сукобљавају се са припадницима Снага за брзу подршку (РСФ), које предводи Мохамед Хамдан "Хемедти" Дагало. Њих двојица су заједно преузели власт у пучу у октобру 2021, али су се на крају посвађали.

Док борбе трају, судански народ пати. Према неким проценама, убијено је 20.000 људи, а та бројка се пење на више од 60.000 или чак и више када се урачунају болести повезане са ратом и глад. Ратни злочини су чести, а у Дарфуру је проглашена глад. Конфликт је раселио око једанаест милиона људи од укупне популације од скоро педесет милиона. Покушаји посредовања пропали су будући да и САД и РСФ верују да ће они "победити" на крају.

У међувремену, (западна) Африка се ослобађа старих колонијалних владара. Француска је истерана из Сахела, док су се Американци повукли из кључне ваздушне базе у Нигеру. Истовремено, односи са Русијом јачају на свим нивоима док Москва кроз БРИКС и друге групе и иницијативе ради на стварању мултиполарног света.