Израелска армија је саопштила да је њен главни задатак у Сирији да уништи војну структуру ове земље.
За само 48 сати, израелска војска је извела око 480 удара на стратешку војну инфраструктуру у Сирији.
"Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) уништиле су већину складишта стратешког наоружања у Сирији", наводи се у саопштењу израелске војске и додаје да су "мете биле и ратни бродови, противавионске батерије и фабрике наоружања".
Министар одбране Израел Кац изјавио је да војска уништава стратешко оружје широм Сирије, укључујући и системе противваздушне одбране, земља-ваздух, земља-земља, крстареће и далекометне ракете.
Ови ваздушни напади, додао је израелски званичник, наставиће се и убудуће.
Сиријска опсерваторија за људска права је потврдила да је Израел уништио критичну војну инфраструктуру у Сирији, укључујући сиријске аеродроме и складишта, ескадриле авиона, радаре, војне радарске станице, складишта оружја и муниције на различитим локацијама у већини сиријских провинција.
Сада је сасвим јасно да Израел настоји да уништи војне капацитете Сирије и да "заувек" учврсти војно присуство на Голанској висоравни. Али, то није све.
Почетак стварања "Великог Израела"
Реч је о почетку реализације плана стварања "Великог Израела", комадања и анексије територија суседних земаља, укључујући и земље попут Саудијске Арабије или Јордана, чије су прве жртве Појас Газе, Либан и Сирија.
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху је недавно, на прес конференцији у Јерусалиму, изјавио да ће Голанска висораван, коју је Израел окупирао пре скоро 60 година, остати "заувек израелска".
Нетанјаху се овом приликом захвалио новоизабраном председнику САД Доналду Трампу зато што је током првог мандата признао израелску анексију Голанске висоравни.
Израел је окупирао Голанску висораван, која припада Сирији, после Шестодневног рата 1967. године, а потом ју је 1981. и анектирао, што су осудиле Уједињене нације и све суседне земље. На примедбу представника УН, да су акције Израела кршење споразума из 1974. о раздвајању снага Израела и Сирије, Нетанјаху је одговорио крајњим цинизмом: да су колапс Асадове владе и повлачење сиријске војске са положаја "поништили овај споразум".
Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер изразио је разумевање за поступке Израела, који, према његовим очекивањима, наводно "нису трајни". САД, додао је, "желе дугорочну стабилност у односима између Израела и Сирије".
Ипак, сада су израелске трупе удаљене само 20 километара од Дамаска.
Систем у америчко-израелском лудилу
У овом америчко-израелском лудилу ипак има система. За то време, истиха, готово у потаји, одвија се брутална ликвидација сиријских научника који су радили за сиријско Министарство одбране.
Како извештава руски експерт за арапске земље Виктор Михин за сајт "Њу истерн аутлук", доктор Хамди Исмаил Нади, научник и бивши шеф истраживачког центра сиријског Министарства одбране, који се налази у близини Дамаска, пронађен је мртав у својој кући.
"Доктор Нади је био хемичар и учествовао је у програмима развоја хемијског оружја", додаје Михин, "а убијена је и Захра Хемсија, микробиолог укључен у програме нуклеарних истраживања, која је пронађена у својој кући са неколико прострелних рана.
Убијена је доктор Шадија Хабал, физичарка која је учествовала у међународним програмима. Заједно са њом, убијен је и њен супруг, а сва истраживања доктор Хабала су украдена.
Смрт Нади, Захре Хемсије и Шадије Хабал, сматра руски експерт, подсећа на убиства ирачких научника која је, пре више од две деценије, након свргавања председника Садама Хусеина, починила израелска обавештајна служба.
"Након свргавања Садама Хусеина, стотине ирачких научника, академика и интелектуалаца било је киднаповано или убијено у хаосу који су изазвале САД инвазијом на Ирак", додаје Михин.
Сва та убиства представљала су систематски покушај да се елиминишу научници који су били кључни за реконструкцију Ирака.
Тада је, према извештајима, израелски Мосад, у сарадњи са САД, убио преко 500 ирачких научника и професора. Палестински информативни центар је 14. јуна 2005. известио да су израелски агенти у Ираку, у сарадњи са ЦИА, убили преко 350 ирачких научника и више од 200 универзитетских професора и академика.
Сада се све то данас понавља и у Сирији. О тадашњим активностима Мосада у Ираку, сведочи и извештај Стејт департмента упућен тадашњем председнику Џорџу Бушу, који потврђује да су агенти Мосада систематски елиминисали ирачке ирачке научнике и универзитетске професоре.
"Израелске специјалне снаге делују у Ираку више од годину дана, а главни циљ њихових активности је био да побију ирачке научнике и интелектуалце. Након неуспеха Американаца, ционисти су прибегли масовним атентатима. Ова кампања је, такође, имала за циљ да принуди један број ирачких научника да сарађују са САД", саопштио је Палестински информативни центар.
Политика "спаљене земље"
Сада је очигледно је да Израел на идентичан начин поступа и у Сирији. Политика Израела према Сирији је политика "спаљене земље", а њој нема ко да се супротстави.
Власт у земљи преузела је шарена коалиција исламистичких банди, под заставом Хајат Тахрир ел Шам (ХТШ). Вођа ове групе Абу Мухамед ел Џолани назвао је пад Асада "победом исламске нације". Међутим, он ћути о настављању израелске агресије на Сирију.
И друге западне земље мудро ћуте, јер знају да су Вашингтон и Тел Авив инсценирале пад Дамаска. У ствари, западне земље су спонзори свих терористичких организација у Сирији. Додуше, неколико арапских земаља се успротивило израелским нападима на Сирију, али оне нису предузеле никакве конкретне мере против Израела.
Сада је сасвим очигледно да су садашњи владари Сирије, као и земаља региона, дали Израелу "карт бланш" да настави са стратегијом "спаљене земље" у Сирији, закључује Михин, а то је сасвим у складу са експанзионистичким амбицијама Израела.
Зато је израелски министар спољних послова Гидеон Саар могао да, поводом напада Израел на Сирију, мирне душе могао да изјави у интервјуу за лист "Тајмс ов Израел", да је "једино што нас занима је безбедност Израела и његових грађана. Зато смо уништили системе стратешког наоружања и војну структуру Сирије".
Израелски министар није ни морао да одговара на питања у ликвидацијама сиријских научника. Подразумева се да га за то, ни у Израелу ни на Западу, нико не би ни питао.
Међутим, ова изјава је, закључује руски експерт, сама по себи јасна као дан.