Свет
Данска повећава војни буџет Гренланда после Трамповог коментара
Дронови и тимови псећих запрега биће распоређени на залеђено острво, рекао је министар одбране Троелс Лунд Поулсен
Данска ће потрошити више од 1,5 милијарди долара на одбрану Гренланда, изјавио је министар одбране Троелс Лунд Поулсен, неколико дана након што је новоизабрани амерички председник Доналд Трамп изјавио да жели територију под америчким "власништвом и контролом".
Поулсен је локалним медијима рекао да ће Копенхаген потрошити најмање 1,5 милијарди долара на пакет мера чији је циљ повећање данског војног присуства на Гренланду. Пакет укључује два патролна чамца, две беспилотне летелице дугог домета, две екипе псећих запрега и средства за надоградњу једног од цивилних аеродрома на територији за смештај борбених авиона Ф-35.
"Дуги низ година нисмо довољно улагали у Арктик, сада планирамо јаче присуство", рекао је он.
Два дана раније, Трамп је на друштвеним мрежама објавио да "у сврху националне безбедности и слободе широм света, Сједињене Америчке Државе сматрају да су власништво и контрола Гренланда апсолутна потреба".
Трамп је дао сличне коментаре током свог првог мандата, нудећи да откупи Гренланд од Данске, што би, како је рекао, био "у суштини... велики посао са некретнинама".
Поулсен је рекао да је одлука о повећању војне потрошње на Гренланду унапред планирана и да је "иронија судбине" што је објављена одмах након Трампових коментара.
Премијер Гренланда Муте Егеде је љутито одговорио на Трампов пост. "Гренланд је наш. Нисмо на продају и никада нећемо бити на продају. Не смемо изгубити нашу дугу борбу за слободу", рекао је он, пре него што је додао да поздравља повећану трговину и сарадњу са САД.
Гренланд је добио самосталне "колоније" од Данске 1979. године, иако се о његовој одбрани и спољној политици и даље одлучује у Копенхагену. Око 80 одсто острва је покривено дебелим леденим покривачем, а две трећине његове територије лежи изнад Арктичког круга. Гренланд је дом велике базе америчких свемирских снага, која је најсевернији амерички војни објекат на свету.
Стицање контроле над Гренландом би драматично проширило амерички приступ Арктичком океану. Тренутно 50 одсто арктичке обале чини руска територија, а регион је од кључног стратешког и сувереног значаја за Москву.
Трамп није први председник САД који је предложио куповину Гренланда. Идеју је први изнео Ендру Џонсон 1860-их. Џонсон је завршио преговоре о куповини Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара 1867.
