Новоизабрани председник Доналд Трамп обећао је да ће "енергично спроводити" смртну казну након што је председник Џозеф Бајден преиначио казне већини људи који су осуђени на смрт, делимично како би спречио Трампа да погура њихова погубљења.
Трамп је у понедељак критиковао Бајденову одлуку да промени казне за 37 од 40 осуђених на доживотни затвор без условног отпуста, тврдећи да је то бесмислено и да вређа породице жртава. Бајден је рекао да је преиначавање њихових казни у доживотни затвор у складу са мораторијумом наметнутим на федерална погубљења у случајевима који нису тероризам и масовна убиства мотивисана мржњом.
"Џо Бајден је управо преиначио смртну казну за 37 најгорих убица у нашој земљи. Када чујете дела сваког од њих, нећете веровати да је то урадио. Нема смисла. Родбина и пријатељи су додатно разорени. Не могу да верују да се ово дешава", написао је Трамп на свој друштвеној мрежи Трут соушл.
Председници уобичајено нису укључени у одређивање или препоруку казни које савезни тужиоци траже за оптужене, иако је Трамп дуго тражио директнију контролу над операцијама Министарства правде.
Новоизабрани председник је написао да ће их упутити да спроводе смртну казну "чим будем инаугурисан", али је био нејасан о томе које конкретне радње може да предузме рекавши да ће то бити у случајевима "насилних силоватеља, убица и чудовишта".
Он је истакао случајеве двојице мушкараца који су били осуђени на смртну казну због убиства жене и девојке, признали су да су убили више, а Бајден им је преиначио казне.
Током кампање, Трамп је често позивао на проширење савезне смртне казне - укључујући оне који убијају полицајце, оне који су осуђени за трговину дрогом и људима, и мигранте који убијају америчке грађане.
Већина Американаца подржава смртну казну за људе осуђене за убиство, показују годишње анкете које деценијама уназад спроводи Галуп, али подршка је опала у последњих неколико година. Око половине Американаца је било за у октобарској анкети, док је отприлике 7 од 10 Американаца подржало смртну казну за убице 2007.
Пре Бајденове промене, било је 40 федералних осуђеника на смрт у поређењу са више од 2.000 који су осуђени на смрт у појединачним државама.
Што се тиче оних које је Бајден помиловао, један од мушкараца којег је Трамп истакао у својој рекацији на ову одлуку је бивши маринац Хорхе Авила Торез, који је осуђен на смрт због убиства морнара у Вирџинији, а касније се изјаснио кривим за убиство осмогодишње и деветогодишње девојчице у парку у предграђу Чикага неколико година раније.
Други мушкарац, Томас Стивен Сандерс, осуђен је на смрт за отмицу и убиство 12-годишње девојчице у Луизијани, неколико дана након што је упуцао њену мајку у националном парку у Аризони. Судски записници показују да је признао оба убиства.
Неке породице жртава изразиле су гнев због Бајденове одлуке, али се председник суочио са притиском група које су заговарале да отежа Трампу повећање употребе смртне казне за савезне затворенике. АЦЛУ и Конференција католичких бискупа САД биле су неке од група које су поздравиле ову одлуку.
Бајден је оставио три савезна затвореника да се суоче са погубљењем. Они су Дилан Роф, који је убио девет црних чланова цркве Мајке Емануела АМЕ у Чарлстону, Јужна Каролина, Џохар царнајев који је извео бомбашки напад на Бостонском маратону 2013. и Роберт Боверс, који је 2018. године убио 11 верника у синагоги Дрво живота у Питсбургу.