Свет
Латинска Америка, туберкулоза и затвор: Масовна затварања повећала и број оболелих од туберкулозе
Док су у Африци ХИВ и сида примаран фактор ризика за туберкулозу, у Латинској Америци су затворске казне, показује студија објављена у часопису "Лансет паблик хелт"
Број случајева туберкулозе у Латинској Америци порастао је између 2015. и 2022. године за 19 одсто, а најновија студија то повећање повезује са порастом броја завтореника.
Студија објављена у часопису "Лансет паблик хелт" процењује да, супротно претходним претпоставкама, ХИВ и сида нису примаран фактор ризика за туберкулозу на том континенту, као што је то у Африци, већ - затворске казне.
Како објашњава "Гардијан", а преноси Танјуг, истраживање је обављено у Бразилу, Колумбији, Мексику, Аргентини, Перуу и Ел Салвадору у којима је у периоду од 1990. до 2019. године број затвореника повећан са 260.363 на 1.322.355.
"Наш главни закључак је да је у овим земљама око трећине свих случајева туберкулозе од 1990. године било повезано са затварањем", рекао је специјалиста за заразне болести Хулио Крода, из фондације Освалдо Круз (Фиокруз) у Бразилу, једне од институција која је била укључена у израду студије.
Најгора ситуација је у Ел Салвадору, где се процењује да се 44 одсто случајева туберкулозе у тој земљи 2019. догодило у затворима, када је ова држава имала највећу стопу затвора на 100.000 становника. А након што је председник Најиб Букеле увео ванредно стање због борбе против банди 2022. године, масовно затварање се још повећало, чиме се, наводи се у студији, повећала и могућност ширења туберкулозе.
"Затвори су пренатрпани простори, без светлости и одговарајуће вентилације, са популацијом која већ има индивидуалне факторе опасности за болест, као што су пушење или неухрањеност", рекао је Крода наводећи да је стопа туберкулозе 26 пута већа међу особама лишеним слободе него у општој популацији.
Научници упозоравају и да затвореници који су били у затворима изложени болести, након изласка постају вектор за ширење туберкулозе ван затвора.
Студија о туберкулози предвиђа да би, да су стопе затворских казни остале стабилне од 1990. године, шест земаља имало најмање 34.393 случајева мање само у 2019. години.
Предвиђа се да ће, уколико дође до постепеног смањења броја затвореника за 50 одсто и дужине казне до 2034. године, инциденција туберкулозе међу становништвом пасти за десет одсто у већини земаља.
Крода сматра и да је смањење броја затвореника једно од решења, али да је у међувремену неопходно обезбедити "хуманије и мање понижавајуће услове" у затворскима.
