Адамовић и Млакар у "Дану увече": Циљ је да се Европа претвори у велику НАТО базу

Амерички председник Доналд Трамп, који у Белу кућу улази 20. јануара, најавио је својим европским партнерима да ће буџет за одбрану са три одсто скочити чак на пет. О томе како тумачити ову поруку, да ли Европа постаје НАТО база, али и о другим питањима – у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су историчар Саша Адамовић и новинар и уредник емисије Андреј Млакар. 

"Узимао бих са великим резервом све оно што се приписује Трампу као нека врста његових изјава, пре свега оно што се односи на сукоб у Украјини, с обзиром на то да знамо шта је он говорио у току предизборне кампање. Међутим, у последње време, како нам то медији представљају, преко његових блиских сарадника, који излазе са некаквим плановима за решавање сукоба у Украјини, у овом тренутку, нисам баш сигуран да у тако нешто можемо да поверујемо као да је то аутентичан став Доналда Трампа", оценио је Адамовић и додао да је могуће да неко пушта пробне балоне да би оценили реакцију Русије на евентуалне Трампове предлоге. 

Адамовић је рекао да у овом тренутку Русија има јасан циљ када је у питању завршетак сукоба у Украјини и да су председник Владимир Путин и министар спољних послова Сергеј Лавров у бројним приликама говорили шта су заправо циљеви Русије и да Русија од њих неће одустајати. Оцењује да ће Трамп више бити фокусиран на рат на Блиском истоку, односно на Израел и на Газу, њему је у интересу да се сукоб у Украјини оконча. 

Млакар наводи да по Трамповој визији хипотетички буџет би требало да се повећа, а једина земља која је досегнула тај ниво на тој скали је Пољска (4,9 одсто). 

"Пољска је земља која издваја највећи проценат удела буџета за одбрану с обзиром на њихову антируску хистерију и русофобију која је веома изражена. Узмимо на пример Словенију, када је реч о мањим земљама,  која издваја 2 одсто, једва, догодиће се то да ће морати да се жртвују буџети за културу, здравство, социјална давања, сви они делови буџета који су битни за витално функционисање друштва једне земље", истиче Млакар. 

Оцењује да долазимо до тога да Европу фактички претварамо у једну комплетну НАТО базу.

Истиче да је Румунија прва линија одбране источног крила НАТО пакта, зато се у Румунији тренутно ствара највећа ваздухопловна војна база, поред Констанце, која ће бити много већа од базе Рамштајн, имамо антиракетни штит први у бази Девесел, 230 километара од Београда, други имамо у Реџикову, који се налази неких 150 километара од границе са руском енклавом Каљиниград. 

Наводи да је занимљиво је што су две ракетне базе направљене где су била два војна аеродрома, први изговор је био да ће полетети ракете из Северне Кореје и Ирана. 

"Само САД имају близу 150.000 НАТО војника на територији саме Европе, у последњих пар дана, на подручју Балтика тражи се да све чланице НАТО пакта преусмере своје ратне морнарице у зону Балтика и воде се полемике да се Русији блокира поморски саобраћај, да се затвори комплетан Фински залив, како за цивилна пловила, тако и за војна пловила", указује Млакар. 

Ако се то покуша, оцењује да би то би одмах резултирало противмерама. 

Истиче да је Финска је од суживота и мира са Русијом, постала једна од тренутно највећих НАТО база. 

Додаје да је нико је није угрожавао, имала је одличне односе са Русијом, сарадњу на економском плану, и дошли смо до тога да подиже 4-5 база. 

Истиче да то говори о намерама да северни део Европе и источне кракове према граници са Русијом претворите у велике НАТО базе. 

Адамовић наводи да однос Трампа према НАТО пакту у време првог мандата и ЕУ, и тада је тражио да се повећају буџети за одбрану.

"Роџрес Стон, који је био један до Трампових саветника током првог мандата, прогнозирао је да ће Трамп ако освоји други мандат распустити НАТО пакт. Мислим да би то била фантастична ствар, јер видимо да НАТО загађује међународне односе и да је боље водити политику један на један, а не сврставати се у међународне агресивне блокове", истиче Адамовић. 

Наводи да је проблем за Запад, САД и одлазећу америчку администрацију, и политичке елите ЕУ и НАТО, немају никакав кредибилитет када је у питању међународно преговарање. 

Истиче да смо видели то и из српског искуства, како третирају Дејтонски споразум, који су сами наметнули, видели смо како је прошао Кумановски споразум – кршење на српску штету. 

Подсећа на то да смо видели и споразуме из Минска, који су направљени тако да не буду поштовани. 

А говорећи о теми логистике, односно колико ће чланице ЕУ бити спремне да жртвују, Млакар наводи да је Словенија као чланица НАТО-а за 28 одсто умањила своју одбрамбену способност издвајајући средства за Украјину, а Хрватска је умањила за скоро 60 одсто своју способност. 

Украјина је очекивала чудесно оружје, наводи Адамовић, али оно не постоји, а одлука Путина да употреби "орешник" је упозорење шта могу да очекују они који хоће да се баве ескалацијом.