Свет
Гујаничић и Гајић за "Дан увече": Украјинска криза оголила вазалско стање Европске уније
Др Стеван Гајић, научни сарадник са Института за европске студије је рекао у емисији "Дан увече" на РТ Балкан да је будућност ЕУ крајње неизвесна
Са економским растом од свега 0,9 одсто Европска унија каска за другим силама, као што су САД и Кина. Криза је продубљена након изборне победе Доналда Трампа, који је у више наврата поновио да Европа од њега не може да очекује заштиту за џабе, односно да ће Европљани морати да троше више новца на одбрану.
Поделе унутар Уније постају све видљивије, а најновије семе раздора засејано је након што је украјински лидер Владимир Зеленски најавио да неће наставити транзит руског гаса од данас. Та одлука је наишла на оштре реакције у Мађарској и Словачкој, а словачки премијер Роберт Фицо је изненадио многе када је, само неколико дана касније, отишао у Москву, како би о том проблему разговарао директно са Владимиром Путином.
Политичка криза у којој се налази ЕУ најјасније се види на примерима Немачке и Француске.
Др Стеван Гајић, научни сарадник са Института за европске студије је рекао у емисији "Дан увече" на РТ Балкан да је будућност ЕУ крајње неизвесна и да људи очекују неку врсту крешенда и да ће неки велики догађај да се деси, који ће да одреди њену судбину, али да Европа постепено већ годинама пропада. Он је напоменуо да би могло доћи до значајних промена до 20. јануара, када Доналд Трамп други пут долази у Белу кућу.
"Да ли ће до тада да се деси ескалација рата на Блиском Истоку, односно напад Израела на Иран који је више пута најављиван, да ли ће да се деси нека додатна ескалација у европском рату, између НАТО-а и Русије, видећемо. То је нешто што може да одреди судбину читавог човечанства, не само Европе", указао је Стеван Гајић.
Он је истакао да будућност Европске уније не изгледа светло.
"Та дистопија у којој се Европа већ налази, може да потраје јако дуго, чак и деценијама", казао је Гајић.
Он је напоменуо да смо и протеклих година били сведоци дугорочног процеса пропадања Европе и да је и на почетку украјинског сукоба, онај ко је имао очи да види, могао да схвати да ће Европа бити највећи губитник.
"Ескалација овог рата оголила је природу вазалног статуса у којем се налази ЕУ. Чак Немачка, која је сматрана за мотор ЕУ је у суштини у најподређенијем положају", рекао је Стеван Гајић.
Политичка, економска или идеолошка криза је запљуснула Европу, а Душан Гујаничић, са Института за политичке студије сматра да постоји "колоплет криза", али да за грађане економска, односно социјална криза представља највећи проблем, али да не смемо заборавити ни демографски аспект кризе, као ни духовну кризу, која се огледа кроз дугогодишњу дехристијанизацију.
"Европска унија је пројекат који се ствара годинама после Другог светског рата и то су, како историчари воле да кажу, процеси дугог трајања, они могу кренути у једном и у другом правцу и не постоји један догађај, ма колико био битан, који може бити окидач за коначну пропаст ипак једне велике творевине каква је ЕУ, која има и врлине и мане", рекао је Гујаничић.
Он је рекао да неизвесност реч која осликава стање духа у ЕУ, поготово са актуелном политичком кризом у 2024. години, у две најмоћније европске земље, Француској и Немачкој, које би требало да буду носећи стубови.
"Упорно се ЕУ покушава погрешно представити као организам који има јединствене интересе, што је заиста тешко замислити. Тешко је убедити било кога, ако смо реални, да један Португал и једна Естонија, могу имати исти интерес, поготово када је реч о рату у Украјини. Једним насилним утрпавањем свих Европљана у јединствени интерес, заборавља се она фундаментална претпоставка, да су то све суверене државе, или би требало да буду. Не можете на силу стварати једну целину са неким апстрактним интересима, како се покушава представити ЕУ. И то мислим да је кључни проблем", рекао је, између осталог, Гујаничић за РТ Балкан.
