Пахорова јадиковка открива: Европска унија гура Србију на споредни колосек

Бивши словеначки председник Борут Пахор објавио је у петак на друштвеној мрежи Икс да одустаје од кандидатуре за наследника Мирослава Лајчака.

У тексту под насловом "Објашњење" (Pojasnilo), намењеном словеначкој јавности, Пахор у седам тачака описује зашто је у задњи час одустао од улоге посредника у дијалогу Београда и Приштине. Рок за пријаву истекао је два сата касније, у петак касно поподне.

Шта се тако драстично променило за мање од годину дана, па је Пахор дигао руке од роле за коју се почетком 2024. борио из петних жила?

Подсетимо, Лајчак је прошле године предложио Пахора за свог наследника. Пахор се већ видео у ципелама приштинског губернатора како ведри и облачи у Београду, али је план пропао јер је тадашњи високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ продужио мандат Лајчаку до краја јануара 2025.

У међувремену је Трамп победио на председничким изборима у Америци, а Европска унија је превише заокупљена сопственим проблемима и Украјином, па је и понуда за место специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине преко ноћи изгубила не само на тежини, него и гламуру.

"За разлику од остала три места за специјалне изасланике Европске уније (за Централну Азију, мировни процес на Блиском истоку и Залив), за које је предвиђено да ће им мандат трајати по две године, изасланику за дијалог (Београда и Приштине) истекао би већ после годину дана. Та чињеница и порука коју таква одлука (ЕУ) носи - потпуно су погрешни", јадикује Пахор.

Даље наводи како му је после низа "неформалних разговора на крају 'синуло' да (Брисел) заправо тражи дипломату, а не политичара" за место специјалног изасланика. Пахор није дипломата, још од студентских дана се бави политиком, испрва у Савезу комуниста, касније у наследницама некадашње Партије. Лично сматра да би било боље да Лајчака "одмени политичар јер је куцнуо час за политичку интервенцију, наравно, по инструкцијама високе представнице" Каје Калас.

На том месту нехотице открива да са Каласовом није у најбољим односима, јер у истом даху каже да је "бојазан, да би због својих претходних високих политичких функција могао да буде својеглав – без основа".

Тешко је замислити вољи Брисела и Вашингтона вазда податног Пахора да би се изненада одметнуо од својих политичких ментора и постао "самовољан", зато главни разлог његовог одустајања од дијалога Београда и Приштине лежи у тачки 3 "Објашњења" у којој открива да је "начуо да ће изасланику за дијалог бити смањен буџет, као и његов кабинета".

Познато је да се за то залаже Европски парламент, што је Пахор прокоментарисао речима да је "то још једна лоша порука о стварној посредничкој улози изасланика, и то за мандат од свега годину дана".

Нарцисодини словеначки политичар коме је љубљанска "Младина" у његовим младим данима због претеране бриге за лични изглед наденула поспрдан надимак "Барбика", да би му три деценије касније словеначки медији пришили ништа мање подсмешљиву титулу "Краља Инстаграма", покушао је пред домаћом публиком да спасе бар нешто од репутације "експерта за Балкан" коју је деценијама градио, па је узгред нагласио да "његови лични ставови о проширењу ЕУ одударају од званичне политике Европске уније".

Укратко, утврдио је, каже, да (Каласова) нема разумевања за његов став да ЕУ треба да прими у чланство "свих шест земаља, у пакету".

"Разумем да је примамљиво залагање за што бржи пријем Црне Горе и можда Албаније. Али са становишта геополитичке стабилности региона и дијалога Приштине и Београда, такав приступ може да постане препрека, уместо подстицај", оцењује Пахор.

Као пети разлог за одустајање од кандидатуре изасланика наводи да је био пренеражен спознајом да његови "саговорници у Београду и Приштини сматрају да је за њих много важније и чак судбоносније како ће се расплести амерички, али не и европски избори, што већ само за себе говори о ауторитету процеса проширења (ЕУ) у региону".

Најзад, као последњи, седми разлог за одустајање од кандидатуре високог изасланика ЕУ наводи избор земљакиње Марте Кос за комесарку за проширење Европске уније, што "није ишло у прилог и мојој кандидатури", јер тешко да би Брисел изабрао за емисаре за проширење још једног политичара из Словеније.

Уз то је јавна тајна да Марта Кос не подноси Пахора јер је последњих година окренуо ћурак и приближио се Јанезу Јанши и словеначкој десници, удаљивши се од Тање Фајон и словеначких социјалних демократа.

Пахор на крају, упркос свему напред наведеном, Србији и Европској унији нуди услуге свог завода "Пријатељи Западног Балкана", чији је оснивач и директор.

Чињеница да је Пахор тако напрасно одустао није лоша вест за Србију јер се ради о политичару којег не маре много ни у Словенији, између осталог јер је упропастио разграничење са Хрватском које ни дан данас није решено ни у Пиранском заливу ни на копну, и који у каријери, што се спољне политике тиче, има једну константу: од почетка 90-их је ватрени присталица "независног Косова".

Тако се и налогодавцима са Запада често нудио као "професионални познавалац" Балкана који би умео да приволи Србе да одустану од своје јужне покрајине и чак испослује признање Београда. Могло би се рећи да је то био Пахоров животни пројекат, па у том светлу није тешко наслутити колико му је тешко пало што је пропао за Лајчаковог наследника.

ТВ Словенија је у петак увече кратко јавила да ће Лајчака заменити "дипломата из Данске", без навођења имена. Пахорова "објашњења" су, ма како прозаична била, ипак открила да ЕУ губи интерес за посредовање између Београда и Приштине у толикој мери да чак реже финансије намењене том подухвату. А то је Пахора, навикнутог на живот на "високој нози", још нарочито коснуло.

И понукало да одустане јер се функција више није чинила ни лукративном, ни уопште важном. Ако је веровати Пахору, Америци вазална ЕУ одустаје од фронталног решавања "косовског питања" и препушта га новој администрацији Беле куће.

Пахоров пораз на међународном паркету уједно значи да ће комесарка Марта Кос покушати да што пре "угура" бар једну или две балканске земље у ЕУ. Ниједна од њих, сва је прилика - неће бити Србија.

Уколико Албанија и Црна Гора заиста уђу у ЕУ пре Србије, јасно је да ће због условљавања Тиране улазак Србије бити умногоме отежан, иако развојно заслужује бољи и бржи третман.

Пахорова објашњења су потврдила и да ЕУ гура Србију на споредан колосек, па је логичан губитак интереса и за решавање спора између Београда и Приштине јер препушта дипломатски врућ кромпир Трамповој администрацији.

Што није добра вест ни за Аљбина Куртија, коме је Трамп мање наклоњен него Бајден.