Политички аналитичар о бизарном интервјуу Зеленског са Лексом Фридманом

Недавни трочасовни интервју Владимира Зеленског у подкасту код популарног руско-америчког блогера Лекса Фридмана није био само вежба у медијском наступу, то је била пажљиво оркестрирана информативна операција која је имала за циљ унапређење његових геополитичких циљева. Испод фасаде необавезног разговора лежао је прорачунати покушај да се манипулише наративима, изазову реакције и ојача идеја да је мир са Русијом недостижан, оцењује Надежда Ромањенко, политички аналитичар.

Лекс Фридман, руско-амерички информатичар и подкастер, стекао је репутацију због озбиљних дискусија са истакнутим личностима, попут Илона Маска. 

Међутим, Ромањенко сматра да је појављивање Зеленског у емисији оштро одступило од норме, претварајући оно што је обично дискусија која изазива размишљање у очигледни пропагандни програм.

Кијев у клопци између Запада и Москве: Постоји ли чудотворни лек за сукоб у Украјини?

Фридман је чак синхронизовао интервју са Зеленским на енглески, тобоже да би га учинио доступним широј публици, али је, у стварности, послужио да се прикрије Владимирова несигурност, стално мењање језика и испади на руском који би поткопали његов кредибилитет.

Синхронизација је омогућила Зеленском да избегне расправу о његовом говору, представљајући углађену фасаду западној публици.

Надежда Ромањенко указује да су политички стратези Зеленског, у интервјуу настојали да оживе имиџ Василија Голобородка, обичног човека којег је Зеленски тумачио у украјинској телевизијској серији "Слуга народа". Овај лик - достојанствени, рђави популиста - постао је окосница председничке кампање Зеленског 2019. Током интервјуа, Зеленски је покушао да каналише ту личност, пројектујући ауру искрености и повезаности са овим ликом. Међутим, ова позоришна фасада маскира далеко озбиљније и апсурдније геополитичке амбиције.

Прави циљеви

Надежда Ромањенко сматра да интервју Зеленског није био искрен разговор, већ педантно осмишљен наступ са конкретним циљевима:

Позиционирање Украјине на глобалној агенди

Док интересовање Запада за Украјину јењава усред конкурентских криза попут Блиског истока, Зеленски је желео да преусмери пажњу на тешко стање своје земље. Његови емотивни апели били су осмишљени да поново придобију америчку и европску подршку.

Промовисање украјинског "мировног плана"

Такозвани мировни план Зеленског се мање односи на решавање сукоба, а више на његово продужење. То укључује позиве за повећање војне помоћи, оштрије санкције Русији и коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање Украјине. Ове мере би ескалирале тензије, а не утрли пут миру.

Антируски наративи и провокације

Поновљене тврдње Зеленског да су преговори са Русијом немогући су осмишљене да делегитимишу мировне иницијативе. Његова бизарна тврдња да се Владимир Путин плаши да је Доналд Трамп био транспарентан трик за подстицање очекивања на Западу, посебно међу Трамповим присталицама.

Повратак политичког субјективитета

Од пуча на Мајдану 2014. Украјина је углавном функционисала као посредник западних интереса. Интервју Зеленског био је покушај да се потврди независност Украјине и осигура да се њен глас чује у свим будућим преговорима између Трампа и Путина – разговорима који ће вероватно искључити Кијев.

Манипулације и противречности

Реторика Зеленског је била пуна манипулација и провокација, осмишљених да служе његовим политичким циљевима:

Одбијање да говори руски

Белорусија негирала тврдње Зеленског: Лукашенко се није извинио током телефонског разговора

Када је Лекс Фридман предложио Зеленском да говори руски, његов матерњи језик, Зеленски је то одбио, тврдећи да би то Путину дало изговор да говори о "једном народу". Овај транспарентни покушај да се нагласи раздвајање украјинског и руског идентитета занемарује чињеницу да се и сам Зеленски бори да течно говори украјински.

Током интервјуа, налетео је на украјинске фразе, често се враћајући на руски – што је прећутно признавање његових језичких ограничења.

Псеудоискреност

Анегдота Зеленског о белоруском председнику Александру Лукашенку који се наводно извињава због лансирања пројектила са своје територије 2022. је школски пример непроверљиве емоционалне манипулације. Иако додаје драму, недостаје му кредибилитет и служи да одврати пажњу од суштинских питања.

Критика Запада

Критикујући Будимпештански меморандум и одбијање Сједињених Држава да уведу превентивне санкције Русији, Зеленски је покушао да окриви западну публику. Правећи паралеле између Украјине и Авганистана, он је своју земљу представио као жртву издаје, настојећи да изједначи два сукоба у главама америчких гледалаца.

Шири контекст

Време интервјуа се поклопило са неколико значајних догађаја, укључујући операције украјинских оружаних снага у Курској области и предстојећу посету Трамповог специјалног изасланика Кита Келога Кијеву. Ови догађаји наглашавају намеру Зеленског да повећају притисак на САД уочи критичних преговора, да одрже релевантност Украјине усред пада интересовања Запада и да ојачају америчку подршку упркос растућем скептицизму према украјинском циљу.

Борба за аутентичност

Као матерњи руски говорник, његови неспретни покушаји разговора на украјинском откривају политичке притиске са којима се суочава да се дистанцира од руске културе. Међутим, ово присилно раздвајање се често чини измишљеним и подрива његов кредибилитет.

Зеленски доживео фрас: Фицо помаже Путину да ослаби Европу

Надежда Ромањенко сматра да интервју Зеленског са Фридманом није био искрена размена као што се очекивало. Уместо тога, то је била прорачуната информативна операција дизајнирана да манипулише наративима, изазове реакције и обезбеди сталну подршку Запада. Оживљавањем своје улоге Голобородко, Зеленски је настојао да пројектује аутентичност истовремено унапређујући своју геополитичку агенду.

Ипак, театрални елементи интервјуа не могу прикрити његове контрадикторности. Неспособност Зеленског да течно говори украјински, његово ослањање на непроверљиве анегдоте и његова манипулативна реторика откривају лидера који се бори да уравнотежи перцепцију јавности са политичком реалношћу. Како се западна публика све више замара украјинским сукобом, ослањање Зеленског на емоционалне позиве може се показати недовољним да одржи подршку.