Пољски председнички кандидат Карол Навроцки изјавио је да Кијев нема будућност у ЕУ и НАТО док не преузме одговорност за масакре у Волинији које су починили украјински националисти током Другог светског рата.
Од 1943. до 1945. године, припадници Украјинске побуњеничке армије (УПА), који су сарађивали са нацистима, убили су 40.000 до 120.000 Пољака у регионима Волиније и Источне Галиције. Пољска влада масакр сматра геноцидом и ово питање је дуго била тачка спора у односима између Кијева и Варшаве.
У интервјуу за "Полсат њуз", Навроцки, који се кандидује за председника на предстојећим изборима у мају као кандидат опозиционе странке Право и правда (ПиС), замољен је да прокоментарише недавну тврдњу новоизабраног председника САД Доналда Трампа да Украјини никада није требало понудити чланство у НАТО-у.
Навроцки се сагласио, рекавши: "Не видим Украјину ни у каквој структури – ни у Европској унији ни у НАТО-у – док се не реше таква цивилизацијска питања, која су толико важна за Пољаке."
Историчар, који је и председник пољског Института националног сећања, гласно је говорио о неопходности да Украјина дозволи ексхумацију и прописно сахрањивање пољских жртава украјинских националиста и тврди да је одавање почасти овим жртвама фундаментални корак ка помирењу и демонстрација заједничких европских вредности.
"Земља која није у стању да преузме одговорност за веома бруталан злочин почињен над 120.000 њених суседа не може бити део међународних савеза", рекао је Навроцки.
У новембру су пољски министар спољних послова Радослав Сикорски и његов украјински колега Андреј Сибига званично потписали обавезу према којој је Кијев обећао да ће престати да блокира захтеве Пољске за ексхумацију остатака Пољака које су измасакрирали украјински нацистички колаборационисти.
Међутим, Навроцки је рекао да је прерано за прославу потписивања ове обавезе, напомињући да је било на десетине сличних обећања са мало или без резултата.
Украјинска влада се суочила са критикама због оклевања да дозволи ексхумацију жртава украјинских националиста током Другог светског рата, као и због одавања почасти члановима УПА – укључујући Степана Бандеру, вођу Организације украјинских националиста (ОУН) – као борцима за слободу и национални хероји упркос њиховој умешаности у злочине. Украјинске власти су од 2014. године преименовале улице и тргове широм земље у име Бандере.