Посета украјинског председника Вашингтону завршила се обећањима о додатним милијардама америчке помоћи Украјини, али не и оним што је Владимир Зеленски највише желео - америчким тенковима, борбеним авионима и прецизним пројектилима дугог домета, пише "Њујорк тајмс".
Администрација САД упорно говори да је реч о оружју које неће слати Украјини, али 10 месеци од почетка рата лимити америчке подршке Кијеву проширили су се у корист Украјине, што је разлог због ког Зеленски сматра од Вашингтона може да добије оно што тражи, наводи лист.
Украјински председник је десеточасовну посету Вашингтону завршио са скоро две милијарде долара вредним оружјем и војном опремом, али и најавом да ће Конгрес следеће године послати још скоро 50 милијарди долара помоћи.
И поред тога што Зеленски није добио све са своје листе жеља, портпарол Беле куће за националну безбедност Џон Кирби рекао је да су САД одлучиле да Украјини дају све што јој треба.
"Сваки председник или командант би у истим околностима желео да добије што је више могуће, и то што пре. Ми смо одлучни да испунимо свој део обавеза и помогнемо у том погледу", навео је Кирби.
Он је, ипак, признао да амерички председник Џозеф Бајден и Зеленски нису превише разговарали о сваком захтеву Кијева, те да су водили много дубљу дискусију о ситуацији у Украјини.
"Будите сигурни да ће Украјини бити послато још помоћи. О којој помоћи и количини је реч, то ћемо тек да утврдимо", рекао је портпарол Беле куће на конференцији за медије.
Амерички лист оцењује да је посета Зеленског била нова демонстрација његове стратегије удварања и притиска на савезнике. Његова дубока захвалност на помоћи коју су САД послале, са све израженијим захтевима за још оружја, иако зна да неће добити све што жели, може да натера Вашингтон да промени став и Украјини испоручи додатне системе без ризика од опасне ескалације односа са Русијом.
Украјински званичници већ месецима испостављају захтеве за оружјем, а саветник председника Украјине Михајло Подољак чак је објавио и "Божићну листу жеља", истиче "Њујорк тајмс".
Бајден је испунио једну жељу - систем противваздушне одбране "патриот", али четири остале није, међу којима су тенкови и пројектили дугог домета, а лист указује да се прихватање ризика када је реч о администрацији у Вашингтону само повећавало како је рат одмицао.
Међутим, на данашњој конференцији за медије руски председник Владимир Путин умањио је значај "патриота", рекавши да ће Русија пронаћи начин да га савлада.
"Противотров ће се увек наћи. Реч је само о продужавању сукоба - то је све", поручио је Путин.
У одређеним аспектима, прихватање ризика када је реч о Бајденовој администрацији само је порасло како је рат одмицао. Неки системи оружања нису били предмет преговора на почетку сукоба, попут ХИМАРС-а и "патриота", али од тада су одобрени и на путу су ка бојном пољу или се већ налазе тамо.
Поједини амерички званичници, међутим, наводе да се променила природа рата, али не и ниво ризика који Бела кућа толерише, те да је Вашингтон одлучио да пошаље "патриот" у тренутку када је Русија почела са континуираним нападима на електроенергетску инфраструктуру Украјине како је почела зима.
Америчка админстрација истиче да се оружје које се, према тренутним проценама, не може слати у Украјину дели у три категорије.
Прву групу чини оружје попут далекометног пројектила АТАЦМС, сa дометом од 305 километара, у другу категорију спада оружје попут дронова "MQ-1C Gray Eagle" и "MQ-9 Reaper", а у трећој су борбени тенкови "Абрамс" и авиони Ф-16.
Међутим, Вашингтон се плаши да би Украјина, уколико ствари буду ишле лоше по њу, могла да искористи пројектиле за напад на Русију, што би Путина могло да примора да прошири рат.
На питање о пројектилима на заједничкој конференцији са Зеленским, Бајден је упозорио да би слање оружја могло да наруши подршку НАТО-а Украјини.
"Они не желе да ратују са Русијом. Они не траже трећи светски рат", поручио је амерички председник.
Са сваким новим захтевом Украјине за још једним напредним оружјем, Сједињене Државе су покушавале да процене како би Путин могао да реагује, али и како је Русија реаговала у прошлости када су САД помагале својим савезницима и партнерима у Европи, пише "Њујорк тајмс".
Једна ствар је највише утицала на дебату унутар администрације, а то је "уздржаност Русије у обуздавању рата", међутим амерички лист истиче да Москва до сада није дозволила да се рат прелије на територију НАТО-а.
Истовремено, званичници у Вашингтону упорно понављају да нису уочили ништа што би указивало на то да је Русија решила да нападне територију ван Украјине и истичу да је најважније не дати Владимиру Путину изговор да прошири рат, те да се тиме треба водити када се разматра слање напреднијег оружја Украјини, закључује амерички лист.