Пошто је Орбан у децембру прошле године поручио лидерима преосталих 26 чланица ЕУ да би могао да им помрси конце и блокира продужење санкција против Русије, што захтева једногласно одобрење, Европа се нашла у паници. Ако испуни своје претње сан о пораженој Русији пада у воду - санкције истичу 31. јануара. Зато размишљају да ангажују белгијског краља и потегну закон стар 81 годину. За сада најпре покушавају да убеде Орбана да попусти.
Међутим, мађарски премијер упорно остаје при свом ставу. Последњи пут је рекао да чека да Доналд Трамп положи заклетву 20. јануара и да ће, ако нови амерички председник ублажи санкције Москви, инсистирати да ЕУ следи исти пример.
"Сада долази до значајне промене у америчкој администрацији… пре него што одлучимо да продужимо режим санкција за још шест месеци, требало би да се одржи смислен разговор. Желимо да сачекамо и видимо како нова америчка администрација гледа на будућност санкција", казао је у Орбановом тону и мађарски министар за европска питања Јанош Бока.
Иако званичници ЕУ тврде да им је примарни циљ убеђивање Орбана да одржи санкције на снази, паралелно разрађују план за очување бар дела санкција. А под "делом" подразумевају замрзнута руска државна средства у вредности од око 190 милијарди евра, која се налазе у међународној централној депозитној институцији "Еуроклир", чије је седиште у Бриселу.
Наиме, ЕУ је приходима од ових средстава планирала да отплати Украјински кредит од 50 милијарди долара. Ако би санкције биле укинуте, од овај план би пропао. Неименовани званичник "Фајненшел тајмса", упозорио је да би "новац могао бити у Русији већ следећег дана", јер финансијски посредници не би имали правни основ да га и даље држе замрзнутим. Такође би престале да важе трговинске рестрикције, секторске санкције и забрана увоза руске нафте.
"Веома сам забринут због овога, и други би такође требало да буду. Постоји велика вероватноћа да се Орбан неће повући", изјавио је високи дипломата ЕУ који редовно разговара са мађарским званичницима.
А како су руска средства на белгијског адреси, једна од опција је коришћење ратног декрета из 1944. године, који даје овлашћења белгијском краљу Филипу да блокира трансфер средстава из земље. Да ли се о овом сценарију разговарало са круном, краљевска палата није желела да открије. Само је кратко прокоментарисала да одговорност за такав декрет припада влади, иако би краљ морао да га потпише. Без коментара је и "Еуроклир".
Како пише овај британски лист, Белгија дуго оклева да предузме националне мере у вези са руским замрзнутим средствима, јер се плаши правних последица и могућих тужби из Русије. Један белгијски званичник упозорио је да би коришћење ванредних овлашћења прекршило билатерални споразум о инвестицијама између Белгије и Русије.
"Ако Орбан не попусти, једино решење је национално", рекао је високи званичник Европске комисије укључен у припреме.
Неке државе чланице су предложиле чак и укидање права гласа Мађарској како би се обезбедиле продужење санкција, али извор "Фајненшел тајмса", процењује да овај радикалан потез ипак не би добио једногласну подршку.
За опстанак санкција побринула се одлазећа Бајденова администрација. Како би отежала Трампу евентуални покушај укидања ставила је поново око 100 компанија из финансијског, енергетског и одбрамбеног сектора на санкциону листу која укључује Конгрес. А то значи да је за било какве промене потребно одобрење овог законодавног тела.