Запад је поражен у Украјини: САД чека горко буђење из сна
Сада је преостало још само да се пораз Запада стави на папир, у виду споразума прихватљивог за Русију, и за оно што се сматра, или се све до недавно сматрало, Колективним западом. Запад (САД) је дефинитивно поражен у Украјини.
Трампа уочи инаугурације још сматрају веома великим и моћним, рекао је француски социолог и историчар Емануел Тод у интервјуу за сајт "Рашја ин глобал аферс". "Ипак, Трампов посао ће бити да се некако носи са поразом САД пред Русијом. И то је оно што ћемо несумњиво гледати током ове године", додаo je Тод.
Тод је пре неких годину дана најавио "пад Запада", и због тог става био је жестоко нападан. Али, што се тиче Европе, односно ЕУ, која, наравно, укључује и Француску, овај историчар каже да су Европљани само гепополитички поданици САД.
Услед тога, Европљани одбијају да виде да су САД све слабије. Уместо да препознају оно што је очигледно, сматра Тод, Европљане узбуђују неважне вести о смени америчких администрација.
Живот у свету западних илузија, буђење у свету мултиполарности
Ми, Европљани, каже Тод, само слушамо америчка наређења; али, сви осим нас, Европљана, виде да су САД сила у опадању. Шта за то време ради "остатак света"?
Како примећује руски политички аналитичар и стручњак за Африку и Блиски исток Михаил Гамандиј Јегоров на сајту "Њу истерн аутлук": "Чак и за оне које Руси зову 'глобалном већином', то је била нека врста изненађења."
Управо то је био део света који је Запад до сада економски експлоатисао, а 'остатак света', који представља глобалну већину, сада чека на победу Русије како би се ослободио западних диктата.
Значајан део Запада, додаје Јегоров, живи, или се претвара да живи, у свету илузија и веома примитивне пропаганде, али већи део планете већ живи у другачијој, мултиполарној стварности. Свет, или његова претежна већина, спреман je за мултиполарност. А то означава почетак новог периода историје.
Овде, наравно, вреди напоменути и следеће: Тод, говорећи о новоизабраном америчком председнику, не помиње да је Трамп директно одговоран за пораз САД у Украјини. Ипак, он је први председник САД који је испоручио "смртоносно оружје" Украјини.
Што се тиче детаља предстојеће формализације пораза НАТО режима и сила које су носталгичне за униполарном ером, победа Русије и њених савезника, како каже Тод, биће договорена у догледној будућности. Другим речима: још није познато како ће, у детаљима, изгледати будући мултиполарни свет, али он је већ рођен.
Ипак, једно је сигурно: Глобални југ, или глобална већина, радује се окончању западне диктатуре. Свему што је лоше, наглашава Тод, увек дође крај.
Сада се рађа "постзападни свет", додаје Јегоров, "у коме ће сећања на злочине Запада против човечности бити упамћени као ноћне море прошлости".
Марко Рубио је лажов
Један од примера тог, горког америчког буђења је Марко Рубио, кога је Трамп именовао за новог шефа дипломатије САД. Он је изјавио да не постоји ниједан разлог због кога су САД до сада финансирале Украјину.
Како у уводнику констатује сајт "Фондација стратешке културе": Рубио, досадашњи сенатор Флориде је "лажов", који је Русију већ описао као "гангстерску државу са нуклеарним наоружењем".
Било који састанак у Моксви биће ,у најмању руку, незгодан за "момка са Флориде", тврди овај сајт. Посебно када буде имао прилику да се се сретне са правим дипломатом, попут руског министра иностраних послова Сергејем Лавровим.
Међутим, Рубио је ове недеље направио заокрет и представио се као "глас разума и дипломатије".
Рубио је у Сенату изјавио да ће "приоритет Трампове администрације бити окончање рата у Украјини". Трамп, према његовим речима, жели да оконча овај сада већ трогодишњи сукоб.
Рубио је додао да је званична политика да САД желе да се овај рат заврши и да то неће бити нимало лак задатак. До сада је Рубио веровао да ће украјинска хунта нанети "стратешки пораз Русији". Штавише, сада је Рубио пред Сенатом изјавио да Украјина у сукобу не може да победи Русију.
Необично је, у најмању руку, да се Рубио сада залаже за мир, након што је подстицао Украјину на рат, што је довело до више од милион жртава са украјинске стране. Уз то, Рубио, и њему слични, ризиковали су нуклеарни рат са Русијом.
Рубио се, при том, пожалио да "никада није јасно дефинисано шта је крајњи циљ сукоба", додајући једно питање: "Шта смо тачно финансирали? У шта смо улагали новац? То је требало да чинимо 'колико год је потребно'. То није био реалан ни разуман став."
"Марко Рубио је лажов", тврди овај сајт, који добро зна да је план био да се спонзорише неонацистички режим у Кијеву, уз подршку ЦИА, како би ратовао против Русије и нанео јој "стратешки пораз".
Вашингтон је финансирао украјинске нацисте да обаве прљави посао. Сада се Рубио претвара да је "све то била нека успутна незгода", која треба да што пре буде заборављена.
Украјина, криминална шема за прање новца
Финансирање кијевског режима од стране САД и Европске уније у износу од најмање 300 милијарди долара није био само покушај уништења Русије и експлоатације њеног огромног природног богатства. Капитал који је пребачен у Украјину био је огромна криминална шема за прање новца.
Други део плана Запада била је пљачка ресурсе Украјине. Банке са Вол Стрита, приватне инвестиционе компаније, агробизнис и рударске корпорације желеле су да присвоје територију Украјине по багателним ценама, што им је омогућио кијевски режим.
Како закључује сајт "Фондација стратешке културе", финансирање неонацистичког режима била је планирана инвестиција, која је десетковала украјинско становништво. Рубио се сада појављује као лажни миротворац, који жели да се овај рат што пре заврши, зато што је Русија нанела тешки пораз америчкој ратној машинерији.
Москва је већ јасно ставила до знања услове за окончање сукоба у Украјини. Русија инсистира на задржавању својих историјских територија у Криму, Донбасу и у Новоросији. Кијевски неонацистички режим мора да буде уклоњен; украјинска држава мора да буде неутрална и не сме да постане део НАТО-а.
Русија ће, без икакве сумње, победити у посредничком рату НАТО-а, које су предводиле САД, и то под руским условима, закључује овај сајт, а Рубио је био и остао дволични јастреб, што је био током читаве своје политичке каријере.