Још и пре него што је Доналд Трамп преузео дужност и вратио се у Белу кућу, Сједињене Америчке Државе и Европска унија су се суочиле се са правим политичким земљотресом.
Ово је идеолошки и геополитички цунами, који, искрено, нико није очекивао, пише руски геополитичар Александар Дугин за сајт "Геополитика".
Појава Трампа, у другом мандату, или у својој другој "инкарнацији", означава нову америчку револуцију, додаје руски мислилац, која ће утицати на читав свет, али пре свега на САД и ЕУ.
Како је, имајући у виду моћ "дубоке државе", Трамп уопште могао бити изабран?
До сада су американизам представљали Демократска странка, глобалисти и неоконзерватици окупљени око председника Џозефа Бајдена.
Сви они су делили идеју линеарног раста, наставља руски мислилац, а то значи стални раст америчке економије и светске економије, планетарно ширење либерализма и такозваних либералних вредности. То је, у основи, визија америчког филозофа Френсиса Фукујаме, која је представљена у књизи "Крај историје" из 1992. године.
Шта се покварило у "дубокој држави"
Заиста, неко време је изгледало да ствари иду у том правцу и да све државе света усвојиле амерички модел, који је укључивао представничку демократију, капиталистичку тржишну економију, индивидуалистичку и космополитску идеологију људских права, дигиталну технологију, укратко: западноцентричну постмодерну културу. "Дубока држава" у САД је, додаје Дугин, делила ову агенду и деловала као гарант њеног спровођења.
Додуше, у самим САД постојали су гласови који су упозоравали да је овај приступ погрешан, попут Семјуела Хантингтона, који је, у делу "Сукоб цивилизација", превидео појаву мултиполарности и кризу западноцентричне глобализације. Он је, такође, предлагао да се Запад уједини и да јача свој идентитет, као једна од многих регионалних цивилизација.
Ипак, Хантингтонове и друге сличне идеје су тада одбачене. Био је то само "неоправдани опрез појединих скептика". Али, то се дешавало на крилима америчке победе у Хладном рату.
Како закључује Дугин: "Дубока држава је свесрдно стала на страну оптимиста који су заговарали да је историја стигла до свог природног и неминовног краја".
Трамп се, у току првог мандата, не уклапа сасвим у курс који су један за другим следили председници САД, попут Клинтона, Буша, Обаме и Бајдена. Демократе и републиканци су били следбеници јединствене политичке и идеолошке стратегије "дубоке државе" која је почивала на глобализму, либерализму, униполарности и америчкој хегемонији. Онда су почели проблеми. Године 2007. Путин је одржао сада већ чувени говор на Минхенској конференцији о безбедности, који Запад није желео да чује. Уследио је рат у Грузији 2008, повратак Крима под окриље Русије, а 2022. године је отпочела Специјална војна операција у Украјини.
У међувремену се појавила и Кина, која је, посебно под Си Ђинпингом, почела да води потпуно независну политику. Исту логику је почео да следи и исламски свет, затим Индија, под премијером Нарендром Модијем. Затим се против Запада побунио и велики део Африке и Латинске Америке. Коначно, појавио се и БРИКС.
Трампова дилема
Трампова дилема је следећа: да ли ће наставити са политиком свог претходника, Џозефа Бајдена, што значи тоталитарну цензуру над медијима, или ће променити курс и узети у обзир промене које су се већ десиле и које ће се тек дешавати у свету.
Трампов први мандат је, додаје Дугин, могао је да изгледа као нека врста несреће, техничког квара, пролазног застоја.
"Дубока држава" је предала власт свом "старом момку", Бајдену, који је, са слоганом "Израдимо све боље", требало да САД и читав свет врати на стари глобалистички курс. Ипак, Бајден у томе није успео. Он је покушао да за неуспех окриви "Путинове агенте". Русији је требало нанети "стратешки пораз" и зауставити експанзију Кине и пројекат "Појас и пут". Ипак, ствари не функционишу тако.
Бајден, укратко, није успео да положи испит, закључује Дугин. Није успео ни да победи Модија, да спроведе нове "обојене револуције", од Грузије и Јерменије, све до Србије. И "дубока држава" се поново вратила Трампу. Сада смо ту где јесмо. Трамп је у инаугурационом говору објавио да је "20. јануар дан ослобођења" и да је почело "ново златно доба" Америке.
Бајден је постао симбол банкрота америчке демократије, пише португалски геополитичар Хуго Дионисио за сајт "Фондација стратешке културе".
Под Трампом ћемо, закључује овај геополитичар, имати прилику да гледамо империју у њеној бруталности, без маски цивилизованог понашања и без емотивних филтера.
Укратко, Трамп ће владати на далеко прагматичнији и бруталнији начин, без идеолошке обланде глобализма, јер му више нису потребне рукавице.