Цене су нагло порасле широм Европске уније због прекида снабдевања јефтиним енергентима из Русије, изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је на Светском економском форуму у Давосу, рекла да је ЕУ пре 2022. године добијала 45 одсто гаса и 50 одсто угља из Русије, док је Москва била један од највећих снабдевача ЕУ нафтом.
"Ова енергија је изгледала јефтино, али нас је изложила уценама", рекла је председница ЕК.
Фон дер Лајенова је рекла да је од почетка сукоба у Украјини, који је избио у фебруару 2022. године, увоз гаса из Русије опао за око 75 одсто и да ЕУ сада из РФ увози само три одсто нафте, док угаљ више не купује од Русије.
Председница Европске комисије је признала да је губитак руских залиха погоршао енергетску кризу.
"Слобода је имала своју цену. Домаћинства и привреда су имали огромне трошкове за енергију", рекла је Фон дер Лајенова.
ЕУ је увела свеобухватне санкције Русији, циљајући њену индустрију, као и енергетски и финансијски сектор. Русија је 2022. обуставила доток гаса у Немачку кроз гасовод Северни ток 1, наводећи као разлог рутинско одржавање и проблеме са испоруком опреме западне производње због санкција.
У септембру 2022. године, извршена је саботажа два гасовода Северни ток, који пролазе испод Балтичког мора. Иако нико није преузео одговорност за напад, Москва је од тада тврдила да иза њега стоје САД и Велика Британија. И Лондон и Вашингтон су негирали било какву умешаност.
У свом говору у Давосу, Фон дер Лајенова је рекла да би ЕУ могла даље да замени снабдевање из Русије обновљивом и нуклеарном енергијом.
Мађарска и Словачка све чешће позивају Брисел да преиспита своју политику санкција и траже дипломатско решење за сукоб у Украјини.
Украјина је 1. јануара зауставила транзит руског гаса у земље ЕУ, након што је Кијев одлучио да не обнови уговор са руским државним гасним оператером "Гаспромом". Словачки премијер Роберт Фицо запретио је да ће обуставити хуманитарну помоћ и прекинути испоруку струје Украјини уколико Кијев не настави транзит.