Очекивања да ће други мандат Доналда Трампа најавити мултиполарни и правичан глобални поредак била би наивна. Иако Трамп приватно можда нема (толико изражене) хегемонистичке склоности и благонаклон је према Владимиру Путину, права моћ која стоји иза његове администрације - интересне групе, корпорације и донатори - нема много подстицаја да се тежи миру.
Како подсећа Андреј Илницки, истраживач Војног универзитета Министарства одбране Руске Федерације и члан Савета за спољну и безбедносну политику, Трампова кампања добила је значајну подршку војно-индустријских гиганата и елита ризичног капитала из Силицијумске долине. А ове снаге напредују у сталном сукобу, где се рат препакује као "мир кроз снагу", наводи он.
Трампови геополитички приоритети су јасни: Поткопати успон Кине као економске и технолошке силе уз одржавање притиска на Русију.
Елбриџ Колби, кључна фигура Трамповог спољнополитичког тима, отворено је артикулисао ову стратегију. Пишући у мају 2024, Колби је тврдио да Америка мора дати приоритет Азији - посебно Кини - у односу на Европу и Русију. "Логика хладноратовске стратегије", написао је, "једном је довела Америку у Европу; данас сугерише да би Америка требало да се фокусира на Азију. Кина је главни ривал."
На домаћем плану, Трампов тим Америку замишља као "тврђаву" која контролише Канаду, Гренланд и Панаму са циљем да обезбеди америчку доминацију на западној хемисфери, а да притом избаци спољне силе попут Кине и Русије.
Технологија и војне иновације су централне за ову визију. Трампова администрација има за циљ да искористи вештачку интелигенцију и најсавременије технологије двоструке намене како би одржала глобалну супериорност. Ово захтева поновно покретање америчког војно-индустријског комплекса и ближе усклађивање између цивилне индустрије и одбрамбених циљева. Остаје, међутим, питање: да ли Вашингтон са својим унутрашњим поделама и све слабијим утицајем може успешно да спроведе тако амбициозну стратегију?
За Русију овај геополитички пејзаж представља озбиљне изазове, али и нуди могућности. Једнополарни светски поредак предвођен САД неоспорно слаби. Мултиполарност више није само тежња; постаје стварност.
Са друге стране, поступци америчке администрације су предвидљиви. Доктрина МАГА (Make America Great Again) из 2024. је мање о истинској трансформацији, а више о поновном потврђивању доминације САД по сваку цену. Било кроз економску принуду, војну интервенцију или идеолошко држање, циљ остаје исти: спровести светски поредак који диктира Вашингтон.
За Русију је пут напред јасан. За разлику од Запада, који даје предност хегемонији, Русија се залаже за мултиполарни свет у коме нације имају право да одређују своју судбину. Изазови су огромни, али и могућности, закључује Илницки.