Свет
Излазак Америке из СЗО: Може ли потез Трампа да изазове домино ефекат
Проф. Бранимир Несторовић, председник покрета "Ми, снага народа", каже да ће они тражити да и Србија изађе из Светске здравствене организације
Првог радног дана нови председник САД Доналд Трамп потписао је низ извршних наредби, међу којима је и ону о повлачењу те земље из Светске здравствене организације (СЗО). Ово је други пут да Трамп повлачи САД из те глобалне здравствене организације. Први пут је то урадио 2020. године, незадовољан како је агенција управљала пандемијом ковида 19.
А какве ће то последице оставити по организацију Уједињених нација, која је основана са циљем заштите здравља у свету?
Чињеница је да СЗО остаје без једног од највећих финансијера, барем када су у питању државе. Међутим, ту није крај. Потез Трампа, може покренути лавину, а питање је где ће се она зауставити.
Заменик италијанског премијера Матео Салвини предложио је закон којим би и та земља напустила Светску здравствену организацију (СЗО), следећи пример америчког председника Трампа.
"Предложио сам данас у Дому посланика закон о изласку из СЗО, као што је то учинио Доналд Трамп са САД", написао је Салвини, лидер крајње десничарске партије Лига, на друштвеним мрежама, пренео је бриселски "Политико".
Он је позвао да се новац, који би Италија издвојила за СЗО, искористи за подршку болеснима у Италији и финансирање болница и лекара.
Проф. Бранимир Несторовић, председник покрета "Ми, снага народа", каже да ће они тражити да и Србија изађе из СЗО. Сматра да се та глобална здравствена организација претворила у "приватну агенцију" оног момента када су дозволили да приватни донатори, а не само државе, пуне њихов буџет.
"Њихов највећи појединачни донатор је Бил Гејтс. Он улаже највише новца, два до три пута више од Сједињених Америчких Држава. Што би рекао Руски председник Владимир Путин 'ко плаћа музику, он наручује песму'. Када неког финансираш он ради за тебе. Гејтс њима донира новац, они наручују вакцине од њега, заправо од компанија у којима он има акције", навео је Несторовић за РТ Балкан.
Сматра да СЗО није само оно што се у јавности представља, већ да је она 'суштина система дубоке државе". Наводи да је било замишљено да се кроз велику опасност, као што је био ковид, планета уједини, да СЗО кроз корону припреми свет за долазак нове светске владе.
То се види, наводи он, и по томе што је Светска здравствена организација делегирана да осим здравственом кризом, руководи и "климатским променама".
"Људи СЗО доживљавају као здравствену ствар, али није само то. Бајден је на крају мандата пренео комплетно руковођење кризама на СЗО- поплаве, суше. Онда је 26 републиканских сенатора рекло да неће да поштује ту одлуку", рекао је Несторовић.
Транзициони период за излазан из САД из СЗО трајаће годину дана. Светска здравствена организација је саопштила да "жали" због Трампове најаве.
"Надамо се да ће Сједињене Државе поново размотрити одлуку и радујемо се укључивању у конструктиван дијалог како бисмо одржали партнерство између САД и СЗО, у корист здравља и благостања милиона људи широм света", наведено је у саоштењу на сајту СЗО.
Сједињене Државе биле су један од оснивача СЗО 1948. године и од тада су учествовале у обликовању и управљању радом СЗО, заједно са 193 државе чланице.
Међународни консултатнт за јавно здравље др Драгослав Поповић рекао је за РТ Балкан да су потенцијалне последице Трампове одлуке вишеслојне не само за СЗО, већ и за Америку.
"Када се гледа СЗО, она губи између 20 до 25 одсто свог буџета годишње, што је пуно и тешко надокнадити. Осим тога они губе важног партнера за глобално функционисање и координацију здравствених политика и акција СЗО. Сетимо се- били смо скоро пред потписивањем оног пандемијског споразума, где се сложио огроман број земаља, међутим, када Америка не уђе у то то је сигурно губитак, јер је она важан фактор када се ради о пандемијском одговору", навео је он.
Додаје да ће и сама Америка имати последице, јер улажу пуно у глобални надзор над заразним болестима.
"Имали су приступ огромном броју земаља и наставак те сарадње ће бити отежан због изласка САД. Америка губи једно поље где се могао испољити и политички интерес кроз партнерства", рекао је Поповић.
Први пут је Доналд Трамп повукао САД из СЗО 2020. године незадовољан вођењем пандемије ковида 19. Када га је наследио Џозеф Бајден, одлука је преиначена и Сједињене Државе су се вратиле у чланство те глобалне организације.
Да ће у другом мандати исто урадити, Трамп је најављивао у предузборној кампањи. Колико му је то било важно, можда најбоље говори реакција када је потписао тај документ.
"Oooх, ово је баш велико", рекао је Трамп.
Као један од разлога који је наведен у Трамповој извршној наредби за повлачење из СЗО су и велики финансијски уступци Америке тој организацији.
Историјски гледано, САД су давале највећи појединачни допринос Светској здравственој организацији.
"СЗО наставља да захтева неправедно тешка плаћања од Сједињених Држава, која су далеко од пропорције са процењеним исплатама других земаља. Kина, са 1,4 милијарде становника, има 300 одсто више становништва од Сједињених Држава, али доприноси СЗО за скоро 90 одсто мање", наведено је у одлуци Беле куће.
Иначе, на сајту Светске здравствене организације наведено је да им за 2025. години треба 1,5 милијарди долара за пружање здравствене заштите милионима људи у хитним случајевима. Наводе да је за више од 300 милиона људи широм света хитно потребна хуманитарна помоћ.
"Ове ванредне ситуације захтевају координисан глобални одговор са добрим ресурсима за спасавање живота, заштиту здравља и враћање наде заједницама на ивици", наведено је у саопштењу СЗО.
Најновији двогодишњи буџет СЗО, за период 2024-2025, износио је 6,8 милијарди долара и за сада се не зна колико САД дугују тој организацији, пренео је Ројтерс.
"Могу да потврдим да смо сада примили писмо САД о повлачењу из СЗО. Датирано је са 22. јануаром 2025. Ступиће на снагу након годину дана до јучерашњег дана, 22. јануара 2026.", рекао је заменик портпарола УН Фархан Хак.
Излазак САД из СЗО, како је наведено из те организације, ће вероватно угрозити бројне програме, посебно оне који се баве туберкулозом, као и ХИВ-ом и другим хитним здравственим ситуацијама, навео је Ројтерс.
