Јавна је тајна да се западни борци боре на страни Кијева, али је сада повратак Доналда Трампа у Белу кућу (и његова упозорења да САД више неће у тој мери гарантовати безбедност Европе) оживео (лошу) идеју француског председника Емануела Макрона о слању европских "миротвораца" у Украјину.
Прилику да се огласи и укључи у разговоре није пропустио ни Владимир Зеленски који је "објаснио" Западу да им је потребно "минимум" 200.000 војника на терену. То је, успут, далеко више од броја трупа које су учествовале у искрцавању на Дан Д у Другом светском рату.
"Фајненшел тајмс" истраживао је колико је та идеја реална и дошао до закључка да - није.
Сама замисао се заснива на постојању споразума са Русијом које би омогућило Украјини да "задржи суверенитет, контролише своју територију, задржи војску и остане демократија са којом Запад радо сарађује". То је нешто на шта Русија тешко да ће пристати.
Исто тако, слање европских снага у Украјину ексалирало би сукоб Запада са Русијом. "Чак и ако европски лидери одлуче да пошаљу трупе, њихови парламенти и бирачи се можда неће сложити са тим. САД би такође могле да одбију да пруже логистичку подршку која би била потребна операцији", наводи ФТ.
Другим речима, прича о слању европских војника да се боре у Украјини против "будуће руске агресије" у контексту руских напредовања на терену, повратка Трампа и скретања америчке спољне политике ка Азији (Кини), недорасле европске војске и чињенице да чланство Кијева у НАТО није на видику, више делује као замазивање очију и покушај да се Украјинцима улије још мало наде пре коначног краја (сукоба).