Свет
Осамдесет година од ослобођења Аушвица: Да се никада не заборави Холокауст
Сматра се да је у Аушвицу током Другог светског рата убијено најмање 1,1 милион људи, од којих су око 90 одсто били Јевреји. Делегацију Србије у Пољској предводи Марко Ђурић
Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се 27. јануара у знак сећања на дан када су совјетске трупе, пре осам деценија 1945. године ослободиле Аушвиц, немачки концентрациони логор који је био простор највећег масовног злочина у историји. Делегацију Србије у Пољској предводиће министар спољних послова Марко Ђурић.
Међународни дан жртава Холокауста биће обележен и у Србији, а премијер Милош Вучевић, као изасланик председника Републике, присуствоваће обележавању и положити венац на Споменик "Менора у пламену" на Дунавском кеју.
Сматра се да је у Аушвицу током Другог светског рата убијено најмање 1,1 милион људи, од којих су око 90 одсто били Јевреји. Организација Уједињених нација усвојила је 1. новембра 2005. године Резолуцију 60/7 којом је одлучено да ће се 27. јануар обележавати као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
Одлука је тада донета поводом шест деценија ослобођења Аушвица. Била је то иницијатива Силвана Шалома, тадашњег министара спољних послова Израела, челника делегације те земље при ОУН. Резолуцијом 60/7 из 2005. позване су чланице ОУН на поштовање жртава Холокауста.
Резолуцијом је апеловано да се не дозволи ма какво порицање трагедије холокауста, као и ширење мржње уопште, верски или етнички мотивисане. Позвано је исто тако на очување простора сећања, обележја, места страдања, стратишта, као и на инстуционализовано, систематско образовање на тему холокауста.
Током Другог светског рата немачки нацисти побили су шест милиона Јевреја, као и милионе других, највише на простору Централне и Источне Европе. Осим 27. јануара као Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у различитим земљама постоје и посебни, национални датуми сећања на жртве, као 22. април у Србији.
Од термина холокауст, што је изворно старогрчка реч у значењу спаљен, сами Јевреји радије користе хебрејску реч - шоа, у значењу катастрофа, трагична несрећа.
Kонцентрациони логор Аушвиц, највећи у систему логора нацистичке Немачке, устројен је маја 1940. а престао је с радом јануара 1945. када су га совјетске трупе ослободиле. Аушвиц се налази педесетак километра западно од Kракова. До Другог светског рата то је била погранична зона Немачке и Пољске.
Био је то заправо огроман комплекс, систем логора. Немачко особље и трупе повукли су се углавном уочи уласка совјетских јединица. У јутарњим сатима 27. јануара 1945. војници 100. пешадијске дивизије совјетске Црвене армије ушле су у логор Аушвиц III. Средином дана, у рано поподне у Аушвиц I и II пристигле су јединице 60. армије 1. украјинског фронта.
Ослободиоци су на простору три главна логора и другим деловима комплекса пронашли приближно 7.500 живих затвореника. Наишли су притом на преко 830.000 женских одевних предмета, 370.000 мушких одела, 44.000 пари ципела, 7.000 килограма људске косе.
По каснијем сведочењу првих совјетских војника затечени логораши били су у прво време сасвим неповерљиви, откравили су се тек пошто су уверени да их је ослободила совјетска војска. Одмах је организован медицински третман, пошто је поступак са сасвим исцрпљеним и изгладнелим заточеницима захтевао посебан опрез.
Совјетска војна медицинска служба и Пољски Црвени крст организовали су теренске здраствене службе, импрозивоване болнице, кроз које је прошло око 4.500 лица. Логораши су великим делом били туберкулозни, имали су тешке стомачне тегобе, били су крајње исцрпљени. После првог прихвата организоване су комплетне болнице у којима су се преживели опорављали.
Ослобађање логора Аушвиц није у првом тренутку битно привукло пажњу јавности, медија, пошто је сва пажња била усмерена на даље ратне активности, односно коначни пораз немачке ратне машинерије. Први совјетски званични извештаји говорили су уопштено о жртвама фашизма, без спецификација.
Kроз судске процесе прошло је потоњих година око 15 одсто особља логора. Тек деценијама касније, Аушвиц је због размера страдања у том логорском комплексу постао симбол читавог система злочина нацистичке Немачке.
