Сирија није наша борба – поручио је амерички председник Доналд Трамп почетком децембра након што је дошао на чело САД, а изгледа да своје обећање планира да спроведе у дело. Израелски медији пренели су да Сједињене Америчке Државе намеравају да повуку америчке војнике из Сирије, што је, како наводе, изазвало забринутост Тел Авива.
Високи званичници Беле куће пренели су Израелу поруку да је председник САД заинтересован за "повлачење хиљаде америчких војника стационираних у Сирији".
Страхује се да ће могуће повлачење трупа утицати на положај курдске мањине у Сирији, којој би Турска могла да нанесе штету.
Израелски министар одбране Израел Кац обишао је у уторак сиријски део гребена Хермон на Голанској висоравни и најавио да ће израелска војска остати у тампон зони у тој области на неодређено време како би осигурала безбедност севера земље и спречила појаву непријатељских снага у јужној Сирији.
Трамп је почетком децембра, пре свргавања са власти Башара ел Асада, изјавио да Америка не би требало да буде укључена у сукоб у Сирији, када су побуњеничке снаге претиле Асадовој влади.
"Сирија је у хаосу, али није наш пријатељ и Сједињене Америчке Државе не треба ништа да имају са тим. То није наша борба. Нека се одвија, не укључујте се", рекао је тада Трамп.
Недавно је и шеф турске дипломатије Хакан Фидан послао поруку да "Турска има проблематична питања са САД, а да је међу њима главно – политика Вашингтона у Сирији". Он је том приликом, изјавио и да ће Турска тражити од нове Трампове администрације "престанак подршке милитантима Курдистанске радничке партије (ПКК) забрањеним у Турској, у Сирији и укидање санкција на испоруку оружја Анкари".
"Као што знате, имамо дугогодишње односе са америчком администрацијом, али не мислимо исто. О свим питањима се не слажемо, посебно у вези са регионалним питањима проблематична питања са САД. Сирија је на челу", рекао је Фидан и додао да се нада да ће се "новом периоду достићи највиши ниво међусобног разумевања о Сирији, борби против тероризма и безбедности земаља региона".
Након пада Башара ел Асада, став тада одлазеће администрације Америке био је да мисија остаје да се боре против милитаната Исламске државе. Повлачење трупа из Сирије била је Трампова политика и током првог мандата, а хоће ли је сада и заиста спровести у дело?
Политички аналитичар Стеван Гајић са Института за европске студије сматра да је овај потез на који се одлучују САД, заправо последица договора да се Сирија препусти Турској.
"Мислим да, уколико је то тачно, да та најава сведочи томе, јер се пре тога, спекулисало да савезници из НАТО-а, Турци и Американци евентуално могу да дођу у сукоб, па и војни, због Сирије", истиче Гајић за РТ Балкан.
Како објашњава, Трамп је већ најављивао да је ово логичан след његове намере да повуче трупе са места за која сматра да генерално нису приоритетна. Подсећа на то да су Американци више пута најављивали повлачења из разних региона, па су на крају, на овај или онај начин остајали присутни.
"Американци су одавно испоставили модел цивилног и војног мешања, приватних војних компанија које оперишу, а које су биле присутне од ирачког рата па на овамо, па је могуће да ће у некој другој форми опстајати. Они су својим деловањем до сада демонстрирали своју моћ, сузбијали Иран колико су могли и били помоћна снага Израелу. Трампа сада највише занима сузбијање Кине. Ово је логичан потез, али се чини и да постоји неко шире разумевање око судбине Сирије, а видећемо да ли и неких других земаља на Блиском истоку.
Повлачење америчких трупа највише би угрозило Курде, сматра Гајић и додаје да су њих највише спонзорисали Американци.
"Курди нису гадљиви ни на чију помоћ, јер имају своју агенду националне еманципације и стварања државе. Али ово ће свакако да им засмета. Видећемо да ли ће можда Израел више да се укључи у помоћ њима, с обзиром да су неминовно турски и израелски интереси сукобљени и у Сирији и генерално на Блиском истоку", објашњава Гајић.
За политичког аналитичара Џевада Галијашевића, Сирија није решен проблем и неће бити решен ни одласком САД.
"Трамп има намеру да смањи војне потенцијале и да направи одређене уштеде и верујем да ће овога пута отићи. Отишао би и 2019. године да је за то имао подршку, а није је имао ни од Конгреса, ни Сената, када су га чак и његови републиканци напали. Он је и пред крај свог првог мандата тада послао писмо турском председнику Ердогану лично следеће садржине: 'хајде, да не правимо глупости, да направимо мировни споразум за регион', а по писању Би-Би-Сија, Ердоган је то писмо бацио у смеће", наводи Галијашевић.
Он истиче да је проблем који се намеће оног тренутка када се Американци повуку, то што је Ердоган непоуздан партнер свима.
"Да ли је за израелску безбедност боље имати Турску на својој граници, а то видимо да је тенденција, да се са поделом Сирије, доведу у питање границе, да Сирија буде једна турска провинција. Израел је решио питање безбедности и Американци сматрају да је то завршена прича. Шта је радила Турска док Израел шири границе на територији Сирије?Припремала је војне операције против Курда. Америка гарантује споразум између Израела и Турске, чак и када оду. Али, Турска је непоуздан партнер и то ће Израел пре или касније осетити као проблем", објашњава Галијашевић за РТ Балкан.
И према његовом мишљењу, Курди ће једини бити стварно угрожени америчким одласком.
"Курди су једина слаба карика и питање је како ће Американци то питање разрешити. Истовремено, Трамп је ставио до знања да Сирија није проблем САД, да они у први план стављају безбедност Израела, да сада имају споразум Израела и Турске, а гаранцију за њега дају САД. Ипак, Нетанјаху и Ердоган у суседству, представљају опасан безбедносни изазов, јер су обојица непоуздани. Американци рачунају и на то да је Израел довољно моћна сила да их не треба бранити у региону. Неће се много питање одсуства Америке осетити на безбедност региона, јер ће остати у Катару, у Емиратима, Саудијској Арабији, Техерану.
Американци су покровитељи споразума, истиче Галијашевић и они не одлазе са сцене, чак и када повуку трупе.
Након што је годинама јавности говорио да САД имају око 900 војника у Сирији, Пентагон је недавно открио како се тамо налази отприлике 2.000 војника – двоструко више од претходне процене. Из Пентагона су недавно рекли да су додатне америчке снаге у Сирији од пре свргавања бившег председника, иако није прецизирано о коме временском оквиру је реч.
Америчке снаге присутне су у Сирији од 2014. године, из времена мандата Барака Обаме, као део кампање против Исламске државе ИСИС-а, а војници су првобитно послати да подрже Сиријске демократске снаге предвођене Курдима у борби против тероризма. Осим борбе против ИСИС-а, њихово присуство осигурава и да нафтна поља која се налазе у североисточном делу земље не падну у руке терориста.