Кажњавајући дугогодишње савезнике царинама, амерички председник Доналд Трамп је успео да изазове трговински рат и охрабри друге земље да формирају трговинске блокове и мреже где САД нису добродошле.
Тако је Европска унија, коју Трамп уцењује куповином више течног гаса како би избегли царине, припремајући се за исте, у протекла два месеца склопила три нова трговинска споразума укључујући договоре са Меркосуром (блок који укључује Аргентину, Бразил, Парагвај и Уругвај) и Мексиком.
Прошлог месеца, Индонезија је постала чланица БРИКС-а. Овај економски клуб сада укључује половину светске популације и више од 40 одсто укупне економске производње. Још осам земаља, укључујући Боливију, Тајланд, Казахстан и Уганду, су на путу да постану пуноправни партнери.
У мају ће се Асоцијација држава југоисточне Азије од 10 земаља, позната као АСЕАН, састати са шест блискоисточних земаља које чине Савет за сарадњу у Заливу. Домаћин самита, Малезија, позвала је Кину да присуствује.
Кина је такође спремна да ажурира сопствени споразум о слободној трговини са АСЕАН-ом, који укључује Камбоџу, Филипине, Индонезију и Вијетнам. А трговина и инвестиције између АСЕАН-а и Индије, најмногољудније земље на свету, се продубљују.
Глобалну економију све више "карактерише продубљивање трговинских односа из који се искључују Сједињене Државе", рекао је Џејком Ф. Киркегард, виши сарадник на Петерсон институту за међународну економију.
Тај тренд није нужно ничија преференција, рекао је он "Њујорк тајмсу", али аранжмани нуде "другу најбољу" опцију с обзиром на америчко одбијање отворенијег економског поретка.
Он је додао да је пролиферација трговинских блокова, попут оног између Европске уније и јужноамеричких нација, такође помогла земљама да избегну претерано ослањање на Кину која је последњих година постала економска суперсила.
Промена у глобалној економској моћи
Не само да Кина сада чини више од 30 одсто светске производње, већ је и скочила испред остатка света у јефтиној производњи софистицираних електричних возила, батерија и соларних панела.
Највећа промена у глобалној трговини видљива је у Азији, где се готово 60 одсто трговине одвија у региону. Половина најбрже растућих трговинских коридора на свету је тамо, а 2023. кинески извоз у земље АСЕАН-а премашио је извоз из Сједињених Држава.
Трговина Кине са Латинском Америком, посебно Бразилом, такође расте. Статус Индије као светске економске силе је такође порастао.
Земље Персијског залива, попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, такође су се окренуле Индији и Кини, повећавајући извоз енергената како би задовољиле растућу потражњу. Према једном извештају, Азија прима више од 70 одсто укупног извоза нафте и гаса из Залива.
Глобална трговина и даље расте, али се реконфигурише. "Ово нису 1930-те", рекао је Киркегор мислећи на катастрофални трговински рат и Велику депресију коју су САД изазвале усвајањем Смут-Хаулијевих царина на увозну робу.
"Ово није крај глобалног трговинског система. Ово је окретање ка другачијем глобалном систему трговања", додао је.
Трговина је, испоставило се, као вода која тече преко камења – ако не може кроз њега, онда га заобилази. Баш као што се сад дешава са САД.