Свет
Улога Турске у Сирији: Да ли је Ердоган на путу да поврати неоосманску моћ и утицај?
Најпре вест коју је објавио Ројтерс како ће Турска градити војне базе у Сирији, а онда и сусрет Ердогана са новим сиријским вођом Ел Шаром пробудили су бојазан о намерама Турске у том региону. Има ли разлога за страх?
Политика и понашање Турске у Сирији је заправо спровођење дубинске матрице неоосманистичке доктрине према којој Турска треба да поврати свој утицај на оним просторима на којима је некада доминирало Османско царство.
Овако саговорници РТ Балкан виде тренутна и дугорочна настојања турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана, која су, како кажу, несумњиво конзистентна са наступањима Турске на међународном плану и настојањима да Анкара на овај начин одигра главну улогу у новој Сирији, попуњавајући вакуум који је остао после пада Асадовог режима.
Управо је амерички председник Доналд Трамп сликовито описао свог турског колегу, називајући га "паметним ликом", који је изградио веома снажну армију, додајући и да је Ердоган директно руководио побуњеницима и да стоји иза непријатељског преузимања Сирије.
"Али ако погледате шта се десило са Сиријом, он је веома паметан момак и послао је своје људе тамо под различитим облицима и различитим именима, и они су ушли и преузели су власт", рекао је Трамп.
Ердоган је недавно поручио да је ера оних који су у протеклом веку слободно лутали регионом са политиком "завади, па владај" завршена и нагласио одлучност Турске да осујети све планове који угрожавају регионалну стабилност.
"Одлучни смо да спречимо имплементацију нових сценарија над Сиријом било разоружавањем или елиминацијом терористичких организација. Од сада ће будућност региона одређивати њени древни народи, а све одлуке у вези са природним ресурсима остаће у надлежности правих власника регије", поручио је Ердоган.
Како је Ројтерс објавио, позивајући се на изворе, разматра се могућност стварања турских база у Сирији, као и размештања борбених авиона како би се Турска учврстила на њеној територији под плаштом "одбране суверенитета", што је администрација турског председника негирала.
У светлу тога, Ердоган је у Анкари разговарао са новоименованим сиријским председником Ахмедом ел Шаром о корацима које треба предузети против курдских милитаната на североистоку Сирије. Ердоган је рекао да је Турска спремна да помогне новом руководству Сирије у борби против Исламске државе и курдских милитаната и истакао је да је важно да "пријатељске муслиманске и арапске земље" подрже нову сиријску владу у периоду транзиције.
Ел Шара је с друге стране, поручио да његова влада тражи "стратешко партнерство" са Турском, и позвао је Ердогана да посети Сирију ускоро.
Да ли ће Ердоган успети у намери да успостави нову доминацију Турске?
Турска у сваком тренутку спремна да реализује свој државно-национални интерес
Професор др Дарко Танасковић сматра да је понашање Турске конзистентно с њеним наступањима на међународној сцени у којој се она труди да искористи ситуацију, али и да створи ситуацију како би је искористила.
Саговорник РТ Балкан указује на концепт и доктрину "стратегијске дубине" коју је развио Ахмет Давутоглу да је вредност неког народа и државе у светској политици условљена његовом геостратегијском локацијом и "историјском дубином".
"Турска, као једна велика и важна држава, увек настоји и да створи услове да би могла да реализује ту своју политику. То је политика једне макрорегионалне силе која жели да игра важну улогу у међународним односима и готово равноправно са овим главним центрима светске моћи. При томе, Турска има компаративне предности које јој омогућавају прилично флексибилну политику", наводи Танасковић за РТ Балкан.
Када је реч o Сирији, Танасковић истиче да је сасвим јасно да је Турска искористила и припремила ситуацију која је створена пре свега израелским војним деловањем у региону и чињеницом да су Хамас и Хезболах прилично обезглављени у овом тренутку и онемогућени да делују као што су деловали досад.
"Иако је примећено да је Турска припремила ову групацију, која је конкретно заузела Дамаск и која контролише власт у Сирији, јасно је да Анкара сада жели да буде главни чинилац у Сирији у врло конкретном смислу. Њу највише занима североисточни део где су насељени Курди, где настоји да успостави контролу. Они су досад, уз америчку подршку, стекли приличну аутономију у североисточном делу земље. Као што је Ердоган помогао и Илхаму Алијеву да реши питање Нагорно-Карабаха, тако и овде жели да успостави своју доминацију, и војну али и у ширем смислу", каже Танасковић.
Како напомиње, да ли ће Ердоган у томе успети и колико, зависи и од става САД и од других актера у региону.
"Али је сасвим је сигурно да ће Турска имати веома значајну улогу", истиче Танасковић.
Према његовом мишљењу, Турска користи сваку ситуацију да је искористи у реализовању свог државно-националног стратегијског интереса.
"Врло често се то код турских партнера тумачи као једна превртљива, непоуздана политика, међутим, ако се ствар посматра са друге стране, то је у ствари изузетно доследна и принципијелна политика, чији је основни приступ турски државно-национални интерес. То је поучно и корисно и за нас на Балкану, да је Турска у сваком тренутку спремна да реализује свој државно-национални интерес што је сада дошло до изражаја у Сирији. Сасвим је сигурно да су добитници на тој блискоисточној сцени с једне стране Израел, што ће бити појачано доласком Трампа на власт који безусловно подржава Израел, а с друге стране, Турска.
Међутим, игра није завршена, сматра Танасковић и подсећа да није сигурно да ће се амерички и турски интереси до краја подударати у Сирији.
"С друге стране, у Сирији тренутно нема неких снага које ће моћи да створи антитурски фронт. Овде је карактеристично да снаге које су сада преузеле власт у Сирији су сунитске, а не више шиитске, па и то доприноси ширини фронта Турске и сунита. Сад је битно да се одвоје више од Ирана, јер ту ни Иран није задовољан, а Турска је сусед Ирана", објашњава Танасковић.
Када је реч о напуштању америчких трупа из Сирије, Танасковић сумња да ће Америка трајно да је напусти и препусти у потпуности Турској и додаје да ће према његовом мишљењу, неки "одређени персонал сигурно остати".
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић истиче да се Турска намеће са својом нараслом укупном моћи јер, како каже, "то је прва и ретка прилика да се после нестајања Отоманске империје, на неки начин врати на Блиски исток".
"Она је била истиснута, а у међувремену се подизала из своје сужене улоге у којој је била. Сада, са нараслом моћи, осећа да има шансу да се врати на Блиски исток као сила", наводи Јовановић за РТ Балкан.
Указује на чињеницу да је Турска у блиским односима са новим вођом Сирије и да је најзаслужнија што је он дошао на власт.
"Турска се сукобљава са интересима Америке и повремено долази до варничења. Да ли ће сада Америка бити спремна да препусти доминантну улогу Турској, да би Сирија била коначно на западној страни, остаје да се види", наводи Јовановић.
