Пошто је, победивши на америчким изборима, победио и домаће судове, бизнисмен окићен милијардама, политичар са инстинктом предатора и првак међународне позорнице по кратком поступку је решио и проблем са Међународним кривичним судом (МКС). Шта је још једна извршна наредба за врховног декретног команданта? Шта су још једне санкције из Трампове казнене кухиње?
Да не буде забуне, не би се Доналд усудио да гони суд, да правда није закуцала на погрешна врата. А доћи на врата америчких савезника исто је што покушати без позива да пређете праг Беле куће. Уосталом, ко је крив Међународном кривичном суду што није научио лекцију у првом чину Трампове представе када су дошли на идеју да дирну у Израел?
А кад се већ суд усудио да изда налога за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и његовог бившег министра одбране, нек одговорни за прекршај буду спремни за замрзавање имовине и забрану уласка у Америку.
Америчко-европски рат за Међународни кривични суд
Али ово непријатељство није од јуче, нити је почело са Трампом, нити је (само) због Израела. Почело је и пре него што је МКС званично почео да ради.
Уверени да оно што чине по свету зарад својих интереса или у име међународног мира, није ратни злочин, али да би то ипак могли против њих да искористе непријатељски расположене друге државе, Американци су одбили да ратификују стални кривични суд и признају његову надлежност над својим грађанима. Иако су потписале Римски статут, основни документ МКС, Клинтонова администрација никада га није послала Сенату на потврду.
Забринути за себе, тражили су привилеговани положај – да се њиховим војницима и официрима, припадницима мировних мисија, гарантује имунитет од кривичног гоњења. У пракси би то изгледало овако – ако у некој "мировној" мисији, рецимо у Авганистану, учествују британски и амерички војници, пошто почине нешто што би тужиоцу МКС-а личило на ратни злочин – Енглези би завршили пред судом, док би Американци у џепу имали имунитет.
Под притиском и претњама обустављања помоћи, многе земље у свету пристале су да не изручују америчке грађане овом суду, међутим, Европска унија је инсистирала на принципу једнаке правде за све ратне злочинце.
Пре него што је постало јасно да немају намеру да пригрле Међународни кривични суд, Клинтонова администрација дуго је држала остатак света у уверењу да ће се приклонити овом суду онда када га буду унапредили довољно америчким примедбама.
Мало пре него што ће напасти Ирак, администрација Џорџа Буша је послала писмо Уједињеним нацијама у којем је навела да САД не признају никакве обавезе према Римском статуту и да се повлаче из процеса његовог прихватања.
Узалуд су Европљани годинама указивали да је овај суд далеко савременија варијанта од оног намењеног нама – Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који су практично Американци измислили и финансирали. А у којем се доказни поступак изводи на основу података из друге руке, сведоци сведоче о убиствима која нису својим очима видели, али су за њих чули од комшија и рођака, процеси се затварају а јавност избацује из разлога "безбедности"…
Све је исто само је мандат други
Сцена у којој Трамп уводи санкције МКС-у већ је извођена пре пет година. И тада је своју ролу добио Израел. Разлика је само у томе што МКС није хтео да хапси израелског председника, већ да истражи могуће ратне злочине и злочине против човечности на палестинским територијама.
Пошто је суд одлучио да случај Палестине упути предпретресном већу, израелска владина делегација је одржала разговоре у Вашингтону са високим америчким званичницима о "заједничкој израелско-америчкој борби" против овог суда.
Додуше, нису то радили само због Израела. Неколико дана пре вашингтонског састанка, МКС је покренуо засебну истрагу о ратним злочинима у Авганистану које су починили талибани, али и авганистанске и америчке војне снаге.
Страхујући да би америчке оружане снаге могле да буду процесуиране, Трампова администрација је покренула агресивну кампању против суда која је кулминирала 2020. увођењем санкција званичницима МКС-а.
У тој баражној ватри на МКС, осим санкцијама пуцали су и клеветама – високи званичници из Трампове администрације су тврдили да поседују информације о "финансијској корупцији и злоупотребама на највишим нивоима у канцеларији тужиоца".
Рекавши да је "јасно је да МКС циља Израел из чисто политичких разлога", тадашњи државни секретар Мајк Помпео је нехотице открио да америчке мере имају везе и са истрагом о Палестини.
Као и све Трампове потезе, администрација Џозефа Бајдена поништила је и овај – санкције је укинула у априлу 2021. године.
Тајни рат Израела против МКС-а
Свој имиџ, бар у америчкој штампи, Међународни кривични суд поправио је пошто је марта 2023. издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина. У очима западних медија актуелни главни тужилац Карим Кан био је звезда – далеко уважаван правник на чију биографију трун није смео да падне. Али када је затражио хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа због ситуације у Палестини његова репутација се стрмоглавила. Преко ноћи је откривено да је сексуални предатор који је сарадници, једном приликом, "прислонио свој језик на њено уво", а потом је притискао да повуче оптужбе.
Међутим, сукоб Израела и МКС-а датира пре ере Карима Кана – још из јануара 2015, када је потврђено да ће се Палестина придружити суду након што је Генерална скупштина УН призна као државу. Овај потез израелски званичници су назвали – дипломатским тероризмом.
Темеље израелско-хашког рата поставила је угледна адвокатица из Гамбије која је 2012. изабрана за главну тужитељку МКС-а – Фату Бенсуда. Пријем Палестине у суд изазвао је у Израелу земљотрес, јер према Римском статуту Хашки суд може да спроводи своју јурисдикцију само над злочинима почињеним унутар држава чланица, или од стране њихових држављана. Тако су, без обзира што Израел није члан МКС-а, ратни злочини на окупираним палестинским територијама дошли у Бенсудину надлежност.
Само неколико дана након што је Палестина постала чланица, Бенсуда је отворила прелиминарну истрагу о ономе што се у правној терминологији суда назива "ситуација у Палестини". И Израел је реаговао брзо, покренувши тајни рат против Међународног кривичног суда. Како је то изгледало на светло јавности недавно су изнели "Гардијан", израелски магазин Плус 972 и сајт "Локал кол".
Распоредили су своје обавештајне агенције да надгледају, хакују, притискају, блате и прете важним особама МКС-а и тако поремете истраге које се у Хагу воде. Обавештајци су пресретали телефонске позиве, мејлове и документа бројних званичника МКС-а, укључујући Бенсуду и њеног наследника Карима Кана. За њихов рад, посебно је, тврде, био заинтересован кабинет председника Нетанјахуа – одатле су стизала "подручја интереса" и "инструкције" у вези са надзором над званичницима суда. Други извор је Нетанјахуа описао као "опседнутог" обавештајним подацима које откривају активности МКС-а.
Коверта из Немачке и директор Мосада иза врата
Тако су на врата Бенсудиног дома покуцала двојица мушкараца, желећи лично да јој предају писмо у име непознате Немице, која је наводно имала намеру да јој се захвали. Коверта је садржала стотине долара у готовини и поруку са израелским бројем телефона.
МКС је овај инцидент пријавио холандским властима и предузео додатне мере безбедности. Ко је донео коверту никада није откривено, али су сви прочитали поруку на исти начин: знамо где живи главна тужитељка МКС-а.
Као држављанка Гамбије није уживала политичку заштиту које су имале њене колеге из западних земаља, главна тужитељка је била лака мета. У намери да пошто-пото зауставе истрагу, тадашњи директор Мосада Јоси Коен неочекивано се појавио у једном њујоршком хотелу на званичном састанку који је Бенсуда одржавала са председником Конга.
Извори упознати са састанком описали су како је то изгледало: након што је особље замољено да напусти просторију, директор Мосада је изненада изашао иза врата у пажљиво испланираној заседи. Са сличним посетама је наставио, али од пријатељски настројеног његов наступ постајао је претећи и застрашујући. Тужитељка је о овим сусретима оставила траг – формално је обавестила малу групу унутар суда и тако званично документовала своја уверења да је "лично угрожена".
Израелске службе су рутински шпијунирале телефонске разговоре које су водили Бенсуда и њен тим са Палестинцима. Прво је Израел забранио МКС-у приступ у Гази и Западној обали, укључујући источни Јерусалим, што је суд приморало да велики део истраге спроводи телефонски. А захваљујући потпуној контроли над палестинском комуникационом инфраструктуром, израелски оперативци чак нису морали ни да постављају шпијунске софтвере на уређаје званичника МКС-а – могли су једноставно да пресрећу разговоре.
Тако је Нетанјаху унапред знао да Кан има намеру да изда налог за његово хапшење и тако су анонимни извори у медијима и на мрежама брзином светлости ширили информације о скандалу у чијем центру је био главни тужилац. Онај који је на оптужници америчком савезнику записао своју судбину.