Свет
Рађање другачијег Трампа: Пут ка новој Јалти
"Нови Трамп" се прилично разликује од Трампа у свом првом мандату. Ипак, само мали број коментатора се осврће на стварне узроке: шта је, у међувремену, толико променило Доналда Трампа?
Многи политички аналитичари сада говоре о "новом Трампу", који, са цунамијем извршних наређења, мења правила домаће и међународне игре.
"Нови Трамп" се прилично разликује од Трампа у свом првом мандату. Ипак, само мали број коментатора се осврће на стварне узроке: шта је, у међувремену, толико променило Доналда Трампа?
Реч је о читавом низу догађаја, као што је померање светске економије ка Пацифику и Евроазији, о неуспеху америчког униполарног светског пројекта и о јачању мултиполарних светских организација, попут Шангајске организације за сарадњу.
Ови догађаји су, пише турски политиколог Мехмет Перинчек за сајт "Геополитика", одиграли кључну улогу у рађању новог и другачијег Трампа. Једном речју: свет се после његовог првог мандата значајно променио, што захтева од САД да се прилагоде променама.
У међувремену, наставља Перинчек, многи планови САД, од Тајвана до Украјине, пројекта "Великог Курдистана" или "Великог Израела" суочили су се са неуспехом. САД морају да прихвате реалност мултиполарног света. Ове идеје су сада постале очигледне и самом Трампу, додаје турски политиколог.
Руска Специјална војна операција у Украјини, сматра Перинчек, одиграла је у томе пресудну улогу, а "план САД да опколи Русију преко Украјине претрпео је коначни пораз".
САД, под Трампом се повлаче, за почетак из Украјине.
Почетак преговора о Украјини, снажан успон Кине
Томе је претходило срамно америчко повлачење из Авганистана, које је видео читав свет. А ту је и огроман економски успон Кине, који није могуће, како то мисли Трамп, обуздати или зауставити санкцијама. Санкције ће само отежати положај становника САД.
То нас враћа на главно: очајно стање привреде САД, које западају у све дубље дугове. У западној штампи, примећује Перинчек, не прође ниједан дан у коме звона не звоне на узбуну због раста америчког дуга. Чак и Трамп и Илон Маск сваки дан причају о томе, додаје турски политиколог.
И у случају Кине, којој данас Трамп уводи царинске баријере и "казнене санкције", све ће се поновити као и у случају Русије.
"САД нису могле да угуше или изолују Русију економским санкцијама. Напротив, санкције Русији су много теже погодиле Запад, а Русија нашла много боља и нова партнерства у Евроазији", примећује Перинчек.
Осим тога, односи Русије и Кине су ојачали, у војном, политичком и економском смислу. Санкције против Кине ће такође отежати живот самих Американаца, који ће морати да купују далеко скупље, америчке производе, уколико то уопште буду могли. Исто или слично ће се десити и са санкцијама Европској унији.
Неизбежност "нове Јалте"
Шта ће се убудуће дешавати на међународном плану? Како сматра турски политиколог, Трамп је принуђен да преговара са Русијом о конфликту у Украјини: "То је очигледно. Почеће преговори између Русије и САД."
То је прва последица руске победе у украјинском конфликту.
Како додаје Перинчек, Трамп не може да заузме тако агресиван став према Кини као у његовом првом мандату зато што мора да наступа реално. Он је у великој мери ублажио своје раније антикинеске ставове. Заправо, он нема другог избора осим да буде реалан. Зашто? Зато што је Кина, са својом економијом, војском и међународним савезима већ показала да не жели да постане жртва САД.
Кина је, у међувремену, продубила своје економске односе широм света. То јој даје све већу политичку тежину. Идеја да се Кина политички изолује, закључује турски политиколог, а затим да се сукоби са Русијом, није успела ни у Трамповом првом мандату, што значи да он убудуће неће моћи да приступа Кини са истом дозом агресивности као раније.
Шта на крају преостаје "новом Трампу"? Одговор је "нова Јалта", за коју још, извесно, није наступило време. Конференција у Јалти била је велика међународна конференција, одржана од 4. до 11. фебруара 1945, на којој су победничке силе над нацистичком Немачком утврдиле нови међународни поредак.
Ова конференција остаје један од најзначајнијих момената у међународној дипломатији, који је обликовао послератни глобални поредак и успоставио какве-такве оквире за будућу безбедност и сарадњу два супротстављена блока.
Упркос идеолошким поделама, велика тројка – Јосиф Стаљин, Френклин Делано Рузвелт и Винстон Черчил – успела је да постигне кључне споразуме који су, барем на неко време, одредили судбину послератног света.
"Споразуми на Јалти одражавали су и сарадњу и неповерење", пише политички аналитичар Рикардо Мартинс на сајт "Њу истерн аутлук". Међутим, семе Хладног рата већ је било посејано, али, упркос тензијама, закључује овај аналитичар, конференција на Јалти је постала сведочанство дипломатије која превазилази идеолошке поделе, у потрази за заједничким циљем: спречавањем будућих сукоба.
То потврђује Трампово окретање унутрашњим проблемима Америке. "Трамп је свестан пораза у Украјини и жели да прекине подршку Кијеву", додаје Мартинс и истиче: "Он не може да се понаша агресивно ни према Кини, иако и даље има веома агресивни став када је у питању његов ближи регион, попут Гренланда и Јужне Америке."
Трамп остаје представник америчког империјализма и америчке олигархије, која наставља да се повлачи из многих региона света, додаје Мартинс. Једини изузетак је у томе је, за сада, пројекат "Великог Израела".
У том сегменту, његова политика се неће много разликовати од оне коју је водио његов претходник Џозеф Бајден, "упркос великој војној победи Палестине, после чега је Трамп морао да приволи Израел да пристане на прекид ватре", закључује овај аналитичар.
