Свет

Дан увече о будућности Блиског истока: Нико не жели да подржи етничко чишћење

Леа Кумер, новинар и дугогодишњи дописник са Блиског истока је рекла да је Трамп својим изјавама несвесно вратио у фокус проблем Палестинаца
Дан увече о будућности Блиског истока: Нико не жели да подржи етничко чишћење

Газа би у наредном периоду могла да постане велико летовалиште. Или је то макар план Доналда Трампа који је пре неколико дана изнео идеју да се Палестинци раселе, а да се на тој територији гради ексклузивна ривијера. Јасно је да се оваква идеја не свиђа многим светским моћницима, док је један од вођа Хамаса рекао да се нада да Трампова изјава није озбиљна и поручио да та група неће дозволити америчким снагама да уђу у Појас Газе.

Санкције које је Трамп увео Међународном кривичном суду говоре у прилог томе да Нетанјахуа неће чекати одговорност за операције извођене у Појасу Газе, а потенцијално упућују на још ближу сарадњу Израела и САД-а у наредним годинама. На то су указали и гости емисије "Дан увече" на РТ Балкан Леа Кумер, новинар и дугогодишњи дописник са Блиског истока и стручњак за Блиски исток др Слободан Јанковић.

Леа Кумер је рекла да постоји више теорија, па и да се Газа намерно уништава до тачке да је у њој немогуће живети, да би људи сами отишли.

"Политички, никоме у арапском свету не одговара да се деси оно што је Трамп најавио. Нико не жели да подржи етничко чишћење", казала је Леа Кумер.

Она је указала да, када је неко на позицији председника најмоћније земље на свету, онда мора да постоји одговорност за изговорене речи.

"Било је термина да ће САД поседовати Газу, да ће је Израел поклонити...Верујем да је и Трампу јасно да је то апсурдно, да ли је то пробни балон, да ли је то његов инстинкт човека који је ипак из бизниса, али то је наишло пре свега на запрепашћење чак и оних који раније нису пратили Блиски исток", истакла је Кумер.

Она је указала да су у преговорима током првог Трамповог мандата Палестинци били потпуно скрајнути.

"Они су извели тај напад у Израелу, тај страшни масакр да дан пред потписивање 'Абрахамових споразума' у којима нема Палестинаца. То су урадили зато што је њихово питање било скинуто са дневног реда. Оваквом изјавом је, пошто сада цео свет бруји о Палестинцима, Трамп несвесно вратио у фокус проблем Палестинаца", сматра Леа Кумер.  

Др Слободан Јанковић, стручњак за Блиски исток је рекао да се Доналд Трамп и први и други пут у значајној мери у својој кампањи ослањао на неке од организација америчких Јевреја, који наравно подржавају Израел.

"Чињеница је да било ко, да би победио у трци за председника САД мора да има подршку бар једног дела произраелског или јеврејског лобија у САД. Када је он коначно, што је један од одличних потеза, на 90 дана суспендовао рад УСАИД-а, који је био активан и у нашој земљи, он је задржао само помоћ за Египат и Израел. Заправо помоћ најмногољуднијој арапској држави је уведена када је потписан споразум Израела и Египта 1979. након преговора који су почели две године раније. Тада су као гаранцију тог споразума Американци увели финансирање египатске војске и државе", рекао је Јанковић.

Он је указао да Трамп, као и многи други, нема широко познавање сврставања држава и подсетио је да је својевремено рекао да је Шпанија чланица БРИКС-а, иако није, већ чланица НАТО-а и Европске уније, тако да може и да погреши. Додао је да постоје два тумачења, када су у питању Трампове изјаве о Гази.

"Или је хтео да просто склони Израел из Појаса Газе и то би било најбенигније, да каже да је било доста покоља и да САД преузимају, али онда имате изјаву о етничком чишћењу, да ће као наводно привремено иселити све палестинске Арапе из Појаса Газе. С друге стране, може да се тумачи као наставак подршке Израелу и да ће они фактички склонити део онога што они доживљавају као проблем, јер де факто су Арапи око 50 одсто становништва између реке Јордан и Средоземног мора, када се рачунају и Западна обала, Јерусалим, Израел и сам Појас Газе. Ово би просто био наставак те подршке", сматра др Слободан Јанковић.

Он је рекао да је циљ израелске владе крај палестинске самоуправе.

Кумер: Расељавање Палестинаца из Појаса Газе је апсурдно

Леа Кумер сматра да би то што је Трамп најавио претпостављало насилно исељавање читаве једне популације , што је, како је истакла кажњиво и по Женевској конвенцији и по међународном  праву, тако да је то већ само по себи апсурдно.

"Израелци и Палестинци ратују од стварања израелске државе 1948. године када је кренуо први рат у име палестинских Арапа. Има сигурно људи којима је свега превише и вероватно би неки отишли, али је сасвим сигурно да не би отишло два милиона људи који су прошли пакао овога рата и који желе да остану", истакла је Леа Кумер.

Она је напоменула да су Трампови сарадници покушали да га оправдају и да говоре да су његове изјаве биле подстицај да арапске земље предложе неко решење.

"Египћани су данас одговорили да ту нема шта да се предлаже и да постоји план још од преговора у Ослу осамдесетих година о стварању две државе. У игри је била наравно и једна држава, што Израелу никако не би одговарало, зато што би их демографски Арапи вероватно надмашили. План о две државе постоји и ко год буде владао Газом, да ли политичко крило Хамаса или би то била палестинска управа са Западне обале, неће пристати на то", казала је Леа Кумер. 

Још једна непознаница у новом блискоисточном мозаику је Сирија. Док Тел Авив поручује да ће окупирати претходно демилитаризовану зону на Голанској висоравни на неодређено, медији јављају да Трамп намерава да у потпуности повуче америчке трупе из Сирије.

Са друге стране, нове власти под председником и доскорашњим џихадистом Ахмедом Ел Шаром, који се током свргавања Башара Ел Асада показао као миљеник појединих западних медија, отворене су за наставак сарадње са русијом. Министар одбране Мурхаф Абу Касра рекао је за "Вашингтон пост" да би Дамаск могао да одобри останак руских војних база у Сирији.

Турска, за коју се у децембру спекулисало да гомила трупе на граници са Сиријом за упад у курдске области, у међувремену је угостила Ел Шару у званичној посети, док је самопроглашени председник Сирије обишао и друге регионалне центре моћи, укључујући Ријад и Катар.

image