Свет

Урсула тражи алтернативу НАТО-у

Бројни лидери блока су се последњих година залагали за заједничку европску снагу ослобођену контроле САД
Урсула тражи алтернативу НАТО-у© Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo, file

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен позвала је на алтернативу НАТО-у, тврдећи да Европа мора да преузети већу одговорност за сопствену безбедност.

"НАТО остаје темељ наше одбране. Али очигледно је да нам је потребна паневропска одбрана", рекла је Фон дер Лајенова новинарима у Литванији.

Њене примедбе долазе у јеку све већих захтева САД за повећање издатака за одбрану међу чланицама војног блока, неизвесности око будуће подршке Украјини и страха од потенцијалне промене у посвећености Вашингтона европској безбедности.

"Модерно ратовање захтева обим, технологију и координацију који су превелики за било коју земљу да их сама изнесе", рекла је Фон дер Лајенова и затражила више средстава, "и јавних и приватних".

Стратегија за будућност европске одбране биће представљена лидерима ЕУ до средине марта, рекла је она.

Пре сукоба у Украјини, француски председник Емануел Макрон и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел били су међу најгласнијим заговорницима успостављања војске ЕУ.

Макрон је 2019. рекао да је НАТО доживео "мождану смрт" и позвао европске лидере да воде политику "стратешке аутономије" од Вашингтона који од краја Другог светског рата утиче на безбедносну политику на континенту.

Један од предлога је био да се створи "права, европска војска" која би самостално јачала континенталну безбедност.

Иако је тадашњи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио да ће тај потез "ослабити везу између Северне Америке и Европе", Италија је подржала ту идеју. Министар иностраних послова Антонио Тајани тврдио је да блок не може да има кредибилну спољну политику без заједничке војске.

Међутим, идеја се суочила са снажним одбијањем у другим европским земљама. Године 2024, тадашњи највиши дипломата ЕУ Жозеп Борељ је сугерисао да, иако би блок требало да тежи јачању војних способности својих чланица, то не значи да треба да створи заједничку војску.

Неколико држава ЕУ, укључујући Данску и Пољску, такође је сигнализирало да желе да им се гарантује безбедност у оквиру постојећег НАТО оквира.

Макрон је недавно најавио да ће Француска удвостручити свој војни буџет и позвао друге државе ЕУ да следе њихов пример, наводећи могућност смањења интересовања САД за европску безбедност након повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

Од фебруара 2022, САД су Украјини пружиле преко 65 милијарди долара војне помоћи. Међутим, Трамп је довео у питање ову подршку и заложио се за мировни споразум са Русијом.

Након ескалације руско-украјинског сукоба, ЕУ је значајно повећала трошкове одбране. Од тада, Немачка, Француска и друге државе ЕУ обећале су рекордна повећања буџета за одбрану.

image