Европски савезници се спремају за одговор на питање које су се плашили да поставе, да ли заиста могу да рачунају на помоћ САД?
На Минхенској безбедносној конференцији, европски лидери ће имати први сусрет са новом Трамповом администрацијом, током догађаја који је обично резервисан за јачање савеза, пише "Политико".
Амерички председник је понудио неколико углова из којих би се могло приступити односима САД са европским земљама. Он је инсистирао да чланице НАТО-а масовно повећају своје трошкове одбране, одбацио је улогу америчке војске у Европи, замрзнуо страну помоћ, заговарао преузимање Гренланда, третирао Русију као партнера у преговорима и запретио да ће повући подршку из Украјине.
Иако су се савезници и раније суочавали са неизвесностима у потезима америчког председника, ова администрација је много агресивнија него она са којом су се раније сусретали.
"Правила игре су се променила", рекао је у интервјуу Франсоа-Филип Шампањ, канадски министар иновација, науке и индустрије.
Министар спољних послова Чешке Јан Липавски је рекао да "се не зна шта ће САД предложити и да сви гледају у Минхен".
Савезници такође држе на оку потпредседника САД Џеј Ди Венса, који ће присуствовати конференцији и који би требало да се састане са Владимиром Зеленским.
Бивши сенатор из Охаја изразио је скептицизам према подршци САД Кијеву, али тек треба да изнесе шири приступ спољној политици. Прескочио је састанак на прошлогодишњој конференцији са Зеленским, рекавши новинарима да не мисли да ће научити нешто ново.
Европске дипломате се такође надају да ће амерички државни секретар Марко Рубио и изасланик за Украјину Кит Келог, који ће представљати САД у Минхену, помоћи да се попуне празнине у европској политици.
Бела кућа није одговорила на захтев за коментар "Политика". Међутим, Трамп је у среду рекао да је разговарао са руским председником Владимиром Путином о преговорима о окончању рата. Разговор, који је наговестио запањујућу промену стратегије са Москвом, вероватно ће се показати као главна тема овог викенда.
Министар одбране Пет Хегсет је у среду наговестио да ће разговори вероватно укључивати мировне трупе – само не америчке. Хегсет је, говорећи у седишту НАТО-а, назвао "нереалним" помисао да би се Украјина могла вратити на своје предратне границе.
Трамп је у својој последњој администрацији запретио да ће се повући из НАТО-а уколико савезници не потроше више на сопствену одбрану. Његово упорно позивање, заједно са сукобом у Украјини 2022, помогло је да се 23 од 32 чланице НАТО-а натерају да потроше потребна два одсто процента БДП-а на одбрану.
Он и Хегсет су од тада сугерисали да савезници у НАТО-у треба да потроше пет одсто свог БДП-а на одбрану, што је огроман износ у односу на онај који већина тренутно троши, укључујући САД са нешто више од три одсто.
Неки званичници НАТО-а признају да је Трамп у праву што критикује савезнике што не улажу довољно у сопствену безбедност.
"Европа се мора пробудити", како због повећања трошкова за одбрану, тако и због одвраћања Русије. Европа још има дуг пут, није лако пронаћи тај новац. Али морамо да водимо ове дискусије, рекао је Липавски.
Званичници такође ослушкују детаље о америчком плану за Украјину и желе обећање да ће "Трамп играти жестоко са Путином". Неке дипломате страхују да ће амерички председник ојачати Путинову руку показујући да жели да склопи договор.
И, што је можда једнако значајно, они прате "трагове" о новом ставу САД према Европи.
Хегсет је, у свом обраћању у седишту НАТО-а, рекао да приоритети попут Кине и обезбеђења јужне границе, значе да "стратешка реалност спречава да се Сједињене Америчке Државе првенствено фокусирају на безбедност Европе".